„Đoković se vraća korenima“

„Dve godine je bio bez gren-slem titule, a sada se vratio. Može li Srbin da još jednom ostvari dominaciju u svetskom tenisu – ili je pobedio sam jer je protivnik Kevin Anderson bio iscrpljen“, pita se Špigel onlajn, podsećajući na šestočasovni Andersonov polufinalni meč protiv Iznera i na to da je u poslednja dva meča pred finale na terenu proveo više od 23 sata.

„31-godišnjak je odigrao gotovo savršen meč, bezmalo kao u svojim najboljim vremenima. Srbin se često poigavao sa Andersonom, neutralisao je njegovu žestinu i nadigrao ga je u kontranapadima. Kada je u trećem setu trebalo da odbrani set-lopte svog protivnika, prašila je kreda na aut-liniji – toliko precizno je Đoković servirao.“

„No, koliko god ova pobeda delovala kao nešto što se samo po sebi razume, bivši lider na svetskoj rang-listi se mukotrpno izborio za svoj uspeh. Nakon sportskog pada, nekadašnji dominator se na svetski vrh vraćao najpre polako, a onda sve većim koracima – i izgleda da je tamo ponovo dospeo.“

„Ova pobeda će mi ponovo dati samopouzdanje na duži rok, rekao je četvorostruki pobednik Vimbldona – rečenica koju njegovim konkurentima sigurno neće biti prijatno da čuju“, piše Špigel.

Zidojče cajtung piše da je „Đoković pre dve godine posle pobede na Otvorenom prvenstvu Francuske još bio u posedu svih gren-slem titula. Po povratku sa operacije lakta u februaru, najpre nije mogao da nađe formu prošlih dana. Put ka četvrtoj vimbldonskoj tituli mu je omogućen i iznenađujućim porazom Federera. Ljubimac publike je, naime, u krugu osmorice najboljih izgubio od Andersona protiv kojeg je imao dva seta prednosti i prokockao jednu meč-loptu.“

„Pobedom u Vimbldonu, Đoković se vraća korenima“, naslov je članka koji je objavio švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung: „Đoković se pobedi radovao sa unutrašnjom posvećenošću. Klekao je, pogledao ka nebu, kao da je tamo našao inspiraciju. Zna se da mu je budizam blizak. Za vreme turnira u Vimbldonu je meditirao u jednom obližnjem hramu.“

„No šta se uopšte ne zna o Đokoviću? Zna se priča o njegovoj mladosti u Jugoslaviji pocepanoj ratom. On je vegetarijanac i hrani se bezglutenski. Kada je počeo da sumnja u smisao svog delanja, potražio je savet kod jednog opskurnog mentalnog trenera. Čak ni njegovi bračni problemi nisu ostali interni. Sam ih je iznosio u javnost.“

„Zato ne može da se kaže ni da li je to bio izraz lakog stida ili ostatak distance koju još nije prevazišao, kada je posle iskorišćene meč-lopte otrčao do svoje lože, ali se nije u nju popeo, poput drugih igrača, već se ljudima koji su tamo sedeli zahvalio sa terena. Stajao je par metara ispod njih, pogleda uprtog nagore“.

„A tu je pre svega njegova supruga Jelena, koje u poslednje vreme nije bilo u loži. Ona je već u finalu protiv Nadala, a potom u finalu protiv Andersona, bila bodriteljka. Stalno je skakala, stiskala pesnicu. A onda zabadala lice u šake. Na kraju je sijala kao i sam Đoković“, piše, između ostalog, Noje cirher cajtung.

Priredio Saša Bojić