Uspeh umerenog iranskog političara Hasana Rohanija bi mogao biti važan korak napred: u pravcu daljeg otvaranja ove zemlje na političkom i kulturnom planu, ali i u pravcu poboljšanja u oblasti korumpiranog i izolovanog privrednog sektora. Rohani bi u svom drugom mandatu mogao ispuniti nekoliko osnovnih obećanja.
To su obećanja koja su usijala raspoloženje tokom debata vođenih pred izbore i koja mu neće olakšati život u naredne četiri godine. U predizbornim TV-debatama su se kandidati uzajamno optuživali za korupciju, utaju poreza i krađu u milijardama.
Rohani prekoračio crvenu liniju u predizbornoj kampanji
Sada Rohani ima obavezu da se izbori sa najvećim problemom: korupcijom. Problemi međutim niti su nastali u prethodne četiri godine, niti će moći biti rešeni u naredne četiri godine. Biće neophodno i smiriti odnosno ukloniti napetosti u odnosima Irana sa susednim zemljama, sa Izraelom, ali i sa Zapadom. Uspeh u tome bio bi ključ za ekonomski procvat, nova radna mesta i više stranih investicija. Rohani se proteklih godina u toj oblasti veoma angažovao. Ipak nije isključeno da se napetosti između Irana i Izraela još više zaoštre.
Rohani, pored toga, nije ispunio obećanje da će se pobrinuti za veću zaštitu ljudskih prava i više slobode medija. U predizbornoj kampanji je previše napadački govorio o tome i tako prekoračio crvenu liniju Islamske Republike. Rekao je, na primer, da ljudi više nisu spremni da biraju one, koji u poslednjih 38 godina nisu radili ništa drugo do potpisivali smrtne kazne - asocijacija na protivkandidata Ebrahima Raesija.
Dalje podele u centru moći
Stanovništvo sada ima velika očekivanja od Rohanija. Izrazito konzervativni iranski hardlajneri će nakon izbornog poraza pokušati da mu otežaju drugi mandat. Ebrahim Raeisi je, kao Rohanijev izazivač, osvojio 15 miliona glasova, što nije malo.
Sada je na Rohaniju da pokaže, kojim sredstvima želi da ukloni političku, kulturnu i socijalnu blokadu Irana. On mora pokazati da će se uhvatiti u koštac za institucionalizovanom korupcijom koja vlada i iranskoj privredi i da će štititi privatni sektor od previše moćnih privrednih konglomerata Revolucionarne garde. On mora pokazati da hoće i može da uvede porez verskim fondacijama koje stoje u direktnoj vezi sa najvišim centrom moći u Iranu.
Da li Rohani pri tome, kao u protekle četiri godine, može računati sa podrškom ajatolaha Alija Hameneija -niko ne zna. Jedno je sigurno: poraz Raeisija će oslabiti konzervativni tabor u Iranu. To bi moglo dovesti i do podela u redovima Revolucionarne garde. A to je, u najmanju ruku, isto tako važno ako i Rohanijeva pobeda.