Četiri decenije od Brantovog pada na kolena

Za vreme zvanične posete Varšavi 1970. godine, nemački kancelar Vili Brant je posetio Varšavski geto, položio venac na spomenik žrtvama nacizma, i kleknuo na kolena. Bio je to neplaniran i iznenađujući gest kojem nije trebalo dodavati velike govorancije. Kasnije je Vili Brant rekao da je uradio ono što ljudi i inače rade kada reči nisu dovoljne.

Slika kancelara na kolenima obišla je svet i u Nemačkoj izazvala brojne i različite reakcije.: „Bio sam veoma dirnut tom gestom. Cenio sam Brantov čin i divio mu se“, kaže, prisećajući se tih dana, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Hans Ditrih Genšer.

Za tadašnje komunističke vlasti u Poljskoj ovaj čin je bio neočekivan i njime nisu bili svi oduševljeni. U sliku Nemaca, neprijatelja i agresora, koju je negovala tadašnja propaganda, nikako se nije uklapao nemački kancelar koji klečeći moli za oproštaj. Verovatno zbog toga Brantov čin nije ni izazvao velike reakcije u Poljskoj. Tek 1989. godine ta slika je našla mesto u poljskim udžbenicima.

Zvanično priznata granica

Uostalom, taj čin i nije bio cilj Brantove posete Varšavi. On se pre 40 godina uputio u Poljsku sa ciljem normalizacije odnosa između dve zemlje. Naravno da je dijalog bio od velikog značaja za zbližavanje sa Poljskom. Granicu duž toka Odre i Nise, koju su nacrtali saveznici posle Drugog svetskog rata, Nemačka do te posete nije zvanično priznavala. To potvrđuje i Egon Bar, čovek koji je osmislio politiku Vilija Branta: „Nama je bilo poznato da bez praktičnog priznanja granice na Odri i Nisi, koja je u Zapadnoj Nemačkoj predstavljala tabu temu, nikada neće doći do nemačkog ujedinjenja.“

U sporazumu koji je potpisan 7. decembra 1970. godine, Nemačka je prvi put priznala teritorijalni integritet Poljske. Vili Brant je uradio ono što su njegovi prethodnici oklevali da učine – priznao je granicu na Odri i Nisi čime je postalo jasno da je Nemačka prihvatila gubitak istočnih teritorija.

„Za Poljake je ovaj sporazum bio od velike važnosti. Prvi put je Nemačka priznala zapadanu poljsku granicu. A kada je Vili Brant kleknuo pred spomenikom žrtvama nacizma, to je prevazišlo sva očekivanja. Taj gest je postao simbol pomirenja u Evropi – pomirenja Zapada i Istoka, Poljske i Nemačke“, kaže poljski istoričar Robert Traba.

Autori: Rozalia Romanjek / Željka Bašić Savić

Odg. urednik: Nemanja Rujević