„Čeka nas iznenađenje“

DW: Istraživači javnog mnjenja su dali pogrešne procene pred referendum u Velikoj Britaniji, kao i pred izbore u SAD i Holandiji. Šta to znači za izbore u Francuskoj?

Stefan Vanih: Mi anketari trenutno ne znamo baš šta merimo. Za razliku od Velike Britanije ili SAD, u Francuskoj se ankete zasnivaju na poslednjim izborima, koji su bili 2012. Pre pet godina su birači, grubo rečeno, glasali pola desno i pola levo. Danas stvari stoje sasvim drugačije. Dakle, mi smo u opasnosti da u Francuskoj doživimo veliko iznenađenje.

Najnovije ankete ukazuju da će Marin Lepen i Emanuel Makron u prvom krugu biti izjednačeni, ali da ona nema šanse u drugom krugu. Desničarski kandidati se u istraživanjima javnog mnjenja često potcenjuju. Može li se to dogoditi i u Francuskoj?

Da, to je čak vrlo verovatno. Sada se procenjuje da bi Marin Lepen iz Nacionalnog fronta mogla da osvoji oko 24 odsto glasova. Pretpostavljam da će u prvom krugu dobiti oko 30 odsto. Jedan od razloga za to je što desničarski birači u istraživanjima neće da kažu za koga će da glasaju. Ni Lepen, ni Makron ne pripadaju tradicionalnom političkom sistemu Francuske, pa je moguće da se neki birači u anketama odluče za umerenog Makrona, a onda na dan izbora glasaju za Le Pen.

Sudeći po anketama Makron je siguran pobednik u drugom krugu protiv Lepenove. Koliko je taj scenario verovatan?

Sigurno ćemo doživeti iznenađenje. To ne mora da znači da će Marin Lepen pobediti. Po anketama o mogućem drugom krugu, Makron će dobiti oko 60 odsto, a Lepenova oko 40 odsto glasova. Krajnji rezultat će ipak biti mnogo tešnji i to iz dva razloga: s jedne strane, mnogi levičarski birači neće izaći da glasaju u drugom krugu, a s druge strane, neki konzervativni birači koji će u prvom krugu glasati za Fijona, u drugom će se odlučiti za Lepen. To se u velikoj meri potcenjuje u anketama.

Ipak, možemo li da pođemo od toga da liderka Nacionalnog fronta neće biti sledeća predsednica Francuske?

Ne, ne može se sa sigurnošću isključiti ta mogućnost. Ukoliko ankete i dalje budu predviđale pobedu Makrona u drugom krugu i ako štampa to bude tako prenosila, onda bi zaista moglo da ispadne drugačije. Ja sam veoma oprezan. Jer, mnogi potencijalni Makronovi birači mogu pomisliti da je on već viđen za predsednika i uopšte ne izađu na glasanje u drugom krugu. Za razliku od Marin Lepen, Makron kao politički početnik nema svoje birače na koje može da se osloni. To bi čak moglo da dovede do toga da doživimo veliko iznenađenje i ona bude izabrana za predsednicu.

Izborna kampanja je obeležena brojnim skandalima u okruženju nekih predsedničkih kandidata i razjedinjenošću levice. Kakva je uloga neopredeljenih glasača ili dosadašnjih apstinenata na ovim izborima?

U Francuskoj imamo dosta neodlučnih glasača: oko četvrtina se odlučuje na sam dan izbora. To anketarima pravi velike probleme. Francusko biračko telo više nije stabilno, naše društvo se nalazi na prekretnici. To otežava pravljenje pouzdanih prognoza. Kada to uzmete u obzir – istraživanja su u tekućoj predizbornoj kampanji u potpunosti precenjena. Brojne afere koje okružuju neke kandidate dovele su do toga da nije bilo dubljih analiza izbornih programa. Birači tek sada počinju da se bave sadržajem. To vidimo po tome što se poslednjih nekoliko dana glasovi između kandidata po malo drugačije raspodeljuju. Makron i Lepenova, dva antisistemska kandidata, malo gube, dok ostali dobijaju neke procente. Ne možemo predvideti u kojem pravcu ide ovaj trend. To će se verovatno iskristalizovati u poslednjoj nedelji pred izbore.

Koliko su ankete bile precizne na poslednjim izborima u Francuskoj?

Na izborima 2012. godine ankete su bile pogrešne. Prognoze za umerenu levicu i umerenu desnicu su bile tačne, dok su prognoze za ekstremne levicu i ekstremnu desnice bile pogrešne. Levičaru Žan Lik Melenšonu se prognoziralo više glasova, međutim njih je dobila Marin Lepen. To je dovelo do toga da je ona pre pet godina ostvarila istorijsku izbornu pobedu, iako to nije tako delovalo u anketama. Bojim se da ćemo sličan scenario videti i 2017.

*Stefan Vanih je generalni direktor instituta za istraživanje javnog mnjenja SCP Communication  u Parizu i profesor političke komunikacije na Univerzitetu Pariz Kretej (UPEC).