Zašto Švajcarci beže od evra?

Iznenađenje u sedmici za nama, 15. januara, bilo je utoliko veće jer je predsednik Švajcarske nacionalne banke (SNB) Tomas Jordan donedavno zaklinjao kako će "braniti" paritet švicarskog franka prema evru i kurs od 1,20 za jedan evro "pod svaku cenu". Konačno, do tog pariteta je i došlo nakon bolnih iskustava švajcarske privrede u jeku krize u zoni evra.

I u Srbiji su se mnogi "opekli" sa kreditima sa deviznom klauzulom u "švajcarcima", gde su iznos i rate bile povezane za vrednošću švajcarskog franka u trenutku sklapanja kreditnog ugovora. Naravno, švajcarsku Centralnu banku (SCB) nisu zanimale nevolje stranaca, koji su potpisali kobnu klauzulu, nego ih je brinulo nešto mnogo važnije: konkurentnost švajcarske ekonomije.

Jer kad je franak "jak", švajcarski proizvodi postaju skuplji od konkurencije u evro-zoni. Zato je u leto 2011, SCB odlučio da fiksira kurs i obećao intervenisanje na švajcarskom tržištu deviza, kako bi se kurs održao. Ali to za sobom povlači još jedno: SCB je prodajući franke imao sve više strane valute, a s obzirom da je narušeno poverenje u evro, švajcarske devizne rezerve su vremenom postale sve veće. Tako je 7. januara ove godine, nakon što se pokrenulo pitanje ko će biti na čelu članice evro-zone - Grčke, SCB objavio kako je zabeležen novi talas kapitala u švajcarskim francima. Samo u decembru su švajcarske devizne rezerve povećane za oko 32 milijarde na ukupno 495 milijardi franaka - najveći rast od leta 2012.

Ubrzo nova poplava evra na tržištu?

U međuvremenu je postalo prilično izvesno da bi vrednost evra prema dolaru i drugim svetskim valutama, mogla da padne još više. Ali na to ne utiču izbori u Grčkoj ili napetosti u odnosima sa Rusijom, nego stoji zapisano u izveštaju stručnjaka upućenom Evropskom sudu u Luksemburgu. Naime, stručnjaci su se, na zahtev tužbe u Nemačkoj, pozabavili pitanjem da li Evropska Centralna Banka (ECB) sme da kupuje državne obveznice zemalja zone evra. Predsednik ECB Mario Drahi uporno zagovara takve mere, čiji je cilj podsticanje cena obveznica iz ekonomski "posrnulih" država i istovremeno na raspolaganje stavila još više gotovine tržištu kapitala u strahu od deflacije.

Iako mnogi u Nemačkoj misle kako ECB time prekoračava ovlašćenja, mišljenje stručnjaka je glasilo kako ta institucija "u načelu" sme da posegne za takvom merom. Doduše, ovaj izveštaj se ne može protumačiti kao jasno "da" ili "ne", niti je reč o odluci suda. Ipak, već se pokazalo kako se sudije veoma često drže mišljenja iznetog nakon stručnog veštačenja. Ni ECB još nije donela odluku, ali bi ta mera definitivno trebalo da bude dogovorena na zasedanju 22. januara ove godine.

Računica je jednostavna: više evra na tržištu novca znači i opadane vrednosti u odnosu na druge valute. Često je dovoljna samo mogućnost tako se tako nešto sprovede u delo, pa da se raspoloženje na tržištu promeni. Svedoci smo efekta tzv "kišobrana za evro" (fondova za spasavanje valute) koji praktično jedva da je ikada i morao da se upotrebi.

Za Švajcarce je evro postao "pretežak"

Ali u Švajcarskoj centralnoj banci su shvatili kako državna intervencija na tržištu kapitala nema nikakvog smisla. Na kraju krajeva, svaki "fiksni" kurs znači da na tržištu više ne vlada temeljno načelo gde odnos ponude i potražnje određuje cenu. "Švajcarci" se traže sve više, a evro sve manje - i SCB više nije mogao da drži "prst u rupi na dnu barke evra".

Predsednik Švajcarske nacionalne banke Jordan je zato proteklog četvrtka obustavio postojeći paritet. Za njega očigledno nije bilo druge opcije. Što znači je ponovno uvođenje "fiksnog kursa" u budućnosti malo verovatno. Jer svetsko tržište ne može imati poverenja u nekoga ko prvo tvrdi da će "braniti" evro do poslednjeg franka da bi onda potpuno liberalizovao valutni kurs - i onda ponovo uveo paritet.

Za predsednika Nemačkog ekonomskog instituta (DIW) iz Berlina, Marsela Fračera odluka švajcarske Centralne banke nije iznenađenje. "Odluka o ukidanju pariteta je odavno trebalo da bude donesena. Politika čvrstog kursa je doduše proteklih godina štitila švajcarske izvoznike i podsticala njihovu konkurentnost slabim frankom. Ali ta politika se pokazala kao izuzetno skupa greška. Jer vrednost franka će dugoročno rasti prema evru i gubitak vrednosti u deviznim rezervama bi mogao biti veliki. I trenutak odluke sigurno nije slučajan. Čekanje na odluku ECB o kupovini državnih obveznica, evro bi srednjoročno i dalje trebalo oslabiti. Tako bi SCB morala da kupuje još više deviza na tržištu."

S druge strane, u Švajcarskoj se čuju kako će ove mere tamošnje usluge i proizvode učiniti preskupim. Nik Hajek, predsednik koncerna švajcarskog proizvođača satova Svoč (Swatch), šokiran je pomenutom odlukom. "Nedostaju mi prave reči! Jordan nije samo ime predsednika SCB, nego je to i ime reke, a to što banka čini, moglo bi se nazvati cunamijem. Kako za izvoznu industriju, tako i za turizam i na kraju, za čitavu Švajcarsku."