Zašto je Nemačka lakše prebrodila poplave?

Šest dana kiša je gotovo neprekidno padala. U Srbiji, BiH i Hrvatskoj palo je oko 180 litara kiše po kvadratnom metru, dvadeset puta više od proseka. Meteorolozi povlače paralele sa situacijom u Nemačkoj od pre jedanaest meseci, kada su nabujali Dunav i Elba. Za te katastrofalne poplave šef Nemačke meteorološke službe Andreas Beker kaže da nije zajednička samo količina kiše koja je pala tokom šest dana. „U oba slučaja je slično ono što je poplavama prethodilo, a tiče se vlažnosti zemljišta“, kaže Beker za DW. „Zbog čestih padavina mesec dana pre poplava, zemljište je već bilo snažno natopljeno, tako da nove padavine zemlja nije mogla da upija, već se voda slivala i vodostaj reka je odmah narastao.“

Klimatske promene?

Pitanje kojim se sada meteorolozi bave je da li su katastrofalne poplave posledica klimatskih promena, koje bi u budućnosti mogle češće da se ponavljaju. Beker smatra da nije moguće pojedinačne slučajeve dovesti u direktnu vezu sa klimatskim promenama. Višednevne jake padavine u Evropi, pre svega u Nemačkoj 2013. godine, u Engleskoj prošle zime i sada na Balkanu u maju 2014. godine uklapaju se u razne klimatske teorije: „Postoji bojazan da bi vremenski uslovi koje karakteriše nizak vazdušni pritisak mogli da se ponavljaju sve češće. Dok ih je u pedesetim godinama bilo između osam i deset puta godišnje, u sledećih sto godina bi moglo da ih bude duplo više. To bi značilo situaciju kakvu smo prošle godine imali u Nemačkoj, a ove godine na Balkanu“, kaže Beker.

U najnovijem izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), stručnjaci upozoravaju na opasnost povećanja broja takvih ekstremnih vremenskim neprilika u Evropi, pre svega na jake kiše, čak i u područjima za koje tako obilne padavine nisu karakteristične. U svakom slučaju bi dobro bilo pripremiti se za takvu mogućnost, naglašava meteorolog Beker.

Manje vode, veća katastrofa

Iako je obim padavina zbog kojih su se u junu 2013. godine izlili Dunav i Elba u Nemačkoj bio daleko veći nego što je bio na Balkanu, štete od poplava su u Bosni i Hercegovini i Srbiji mnogo veće. Stručnjaci Nemačke meteorološke službe podsećaju da su najteže pogođena područja na kojima se pre 22 godine vodio rat i koja još nisu raščišćena od mina. Beker naglašava i da na Balkanu sistem preventivne zaštite od poplava nije kao u Nemačkoj. „Mi ovde imamo jako dobar sistem za upozoravanje, kao i sisteme zaštite na rekama koji su veoma otporni.“

Šteta nikada ne može u potpunosti da se izbegne, kaže Beker, ali dodaje da dobrim sistemom odbrane ona može da se smanji i do 30 odsto: „Kada imate višemilionsku štetu, ili štetu od nekoliko milijardi kao u Nemačkoj, onda se u svakom slučaju isplate takvi sistemi.“ Na Balkanu su neadekvatna prevencija i loš sistem zaštite od poplava ljude koštali života.

I dok posmatrači vremenskih prilika i naučnici koji prate klimatske promene rade na poboljšanju prognoza i razjašnjenju klimatskih modela, nadležne službe i opštine moraju da odluče koliko su spremni da ulože u sistem zaštite od poplava. Preispitivanje postojećih preventivnih mera ima itekako smisla, kaže Beker – posebno jer se vremenska statistika menja. Čak i ako nema finansijskih mogućnosti za pripreme na najgore scenarije, preporučuju se uvođenje dodatnih zaštitnih mera. Kao primer Beker navodi izgradnju rečnih brana, koje kasnije, ukoliko je potrebno, mogu da se dograđuju. „To bi bilo razumno rešenje“, zaključuje naš sagovornik.