Zaštita dece ili populizam?
13. april 2018.
Ministar za pitanja integracije nemačke savezne pokrajine Severna Rajna Vestfalija Joahim Štamp podržao je ideju o zabrani nošenja marame među devojčicama u vrtićima i osnovnim školama. „Deca koja nisu religijski punoletna ne smeju da budu primorana da iz religijskih razloga nose maramu“. Ovako je Štamp obrazložio razmišljanja u vladi Severne-Rajne Vestfalije o uvođenju zabrane nošenja marame za učenice ispod 14 godina.
- pročitajte još: Politika i religija: večna svađa
Predsednik Udruženja nemačkih učitelja Hajnc-Peter Majdinger slaže se s tim i dodaje da bi takva vrsta zabrane bila pokušaj da se oduzme plodno tlo za diskriminaciju i mobing iz religijskih razloga. „Svesna demonstracija religijskih simbola kod dece koja nisu religijski punoletna mora biti sprečena“, rekao je Majdinger za list „Bild“. U kasnijem uzrastu je to, kako rekao, ipak nešto drugačije.
Simbol diskriminacije
Predsednica Njemačkog udruženja filologa Suzane Lin-Klicing naglašava da u demokratiji ne sme da postoji potčinjenost jednog pola drugome. Nošenje marame se shvata kao simbol toga, rekla je, i „zbog toga to nema šta da traži u nastavi“.
Predsednik Konferencije ministara kulture i ministar kulture pokrajine Tiringen Helmut Holter odbija međutim zabranu nošenja marame, ali kaže: „Svoj deci bi trebalo omogućiti da se razviju u slobodne i samostalne individue. Zbog toga u školama moramo da ojačamo obrazovanje o demokratiji."
Među liberalnim muslimanima mogla su se čuti odobravanja kada je reč o predlogu iz Severne Rajne Vestfalije. Sejran Ates, jedna od osnivača liberalne džamije Ibn-Rušd-Gete u Berlinu, smatra da su takva razmišljanja „odavno zakasnela“. A stručnjak za islam Ahmad Mansur kaže: „Zabrana nam je potrebna kako bismo deci omogućili da odrastaju oslobođeni ideologije, bez razdvajanja polova i seksualizacije“. Taj nemačko-palestinski psiholog smatra da je nošenje marame među decom „vid zloupotrebe“.
„Religijski totalitarizam roditelja“
I u nemačkoj Saveznoj zajednici imigrantskih udruženja planovi o zabrani nošenja marame nailaze na plodno tlo. Slični planovi vlade u Austriji pozitivan su primer kako bi trebalo zaštititi muslimansku decu od diskriminacije, izjavio je predsednik Zajednice Ertan Toprak. „Sve više roditelja pokriva svoju decu čak godinama pre puberteta i svakodnevno upražnjavaju vrlo ekstremnu interpretaciju religije“, podseća Toprak.
- pročitajte još: Sporna marama u školama
On ukazuje da je po Kuranu nošenje marame ionako propisano samo nakon puberteta. Pre svega bi mala deca morala da budu „zaštićena od religioznog totalitarizma roditelja“. Zato Toprakov zahtev glasi: „Političari bi konačno trebalo da okončaju teoretsku simboličnu debatu o islamu i političkom islamu, i da u praksi odrede gde su granice.“
„Bez prisile, bez zabrane“
Islamsko veće je, nasuprot tome, kritikovalo tu nameru i debatu nazvalo „populističkom, opterećenom nepotrebnom simbolikom i bez sadržaja“. I prisiljavanje na nošenje marame, kao i zabrana nošenja, „oduzimaju prava muslimankama da same odlučuju“, smatra predsednik Veća Burhan Kesiči.
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc početkom aprila je najavio donošenja Zakona o zaštiti dece na osnovu kojeg devojčice u vrtićima i osnovnim školama više ne bi trebalo da nose marame. „Mi u Austriji želimo da devojčice imaju iste šanse“, rekao je Kurc i dodao da će zabrana, osim toga, doprineti i da se spreči postojanje „paralelenih društava“.
dw, epd, afp, KNA