Zavesti red na Rogu Afrike

Misija EU Atalanta bi trebalo da se pobrine za red u vodama oko Roga Afrike - da osujeti kriminalni posao gusara. Mandat, utvrđen 2008, sledi dva cilja: da se na područja sa ugroženim stanovništvom dopreme sredstva humanitarne pomoći i da se trgovački brodovi zaštite od napada. 2011. je bilo 230 takvih napada. Šef misije Atalanta, britanski kontraadmiral Dankan Pots, nedavno je izvukao pozitivan bilans: u drugoj polovini prošle godine gusarima su uspela samo tri napada. Od januara do jula 2011, akcije su im pošle za rukom 28 puta. I pored uspeha, mandat misije mora da se proširi.

„Ovaj zahtev potiče od britanskih partnera. Glavnokomandujući admiral je Britanac i on smatra da bi proširenje mandata imalo psihološko dejstvo i na gusare“, kaže portparol poslaničkog kluba Socijaldemokrata Rajner Arnold. On dodaje da kontraadmiral smatra da će sada i gusarima da se povećaju troškovi i zakomplikuje posao. Arnold se sa tim ne slaže. Baš kao što se ne slažu ni Zeleni i Levičarska stranka.

Za proširenje mandata

S druge strane, vlada smatra da je novi mandat potreban i koristan. Jer, on predviđa da vojnici, među kojima su i Nemci, ubuduće gone gusare ne samo na moru, već i u kopnenom obalskom pojasu širokom dva kilometra. Tu kriminalci čuvaju rezervoare sa gorivom i čamce - novi mandat bi značio mogućnost da se neutrališe logistička prednost koju imaju zbog blizine plaže, kaže demohrišćanski političar Filip Misfelder: „Imamo informacije da na somalskim plažama može da se tačno vidi gde se nalaze gusarski čamci.“

Misfelder kaže da ne mogu da se isključe opasnosti koje u sebi krije svaka vojna akcija, „ali, odmerivši korist koju bismo mogli da izvučemo u odnosu na opasnosti koje prete, odlučio sam da podržim proširenje mandata“.

Dugoročno ulaganje u Somaliju

No, mnogi strahuju da bi gusari mogli da povuku svoje baze dublje na kopno - iza područja operacija EU. Osim toga, oni bi mogli da u svoju delatnost uključe i više lokalnog stanovništva. Tako bi mogli da organizuju bolji nadzor nad opremom i oružjem.

Međunarodna zajednica bi želela i da Somalija opet postane država sa strukturama koje funkcionišu. Evropska unija je od 2008. godine naovamo izdvojila nešto manje od 400 miliona evra za dugoročni program razvoja te države. Taj program je namenjen pre svega pomoći za obnovu školskog sistema i pravne države. U faktički nezavisnim oblastima Somaliland i Puntland već postoje upravni aparati koji funkcionišu. To bi sa lokalnog sada trebalo preneti i na nacionalni nivo.

Autori: Sabine Hardert-Mojdehi / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković