Zakon o amnestiji za sve na Kosovu

Driton Ljajći, portparol Ministarstva pravde u Vladi Kosova, veruje da će se nakon najnovije briselske runde pregovora između premijera Hašima Tačija i Ivice Dačića, mnogo više znati o pitanju amnestije. Na osnovu predloženog seta zakona, već sada se međutim zna da on neće imati politički karakter.

„On će obuhvatiti sva ona dela koja su predviđena standardima o amnestiji . Neće biti amnestirani oni koji su počinili ratni i organizovani kriminal, organizovali trafiking ljudi kao i još neka zlodela koja se tako karakterišu i u svetu, i kod nas na Kosovu. Tvaj zakon nije namenjen jednoj zajednici i neće važiti samo na određenoj teritoriji. Dakle, svi građani Kosova, računajući i Srbe, mogu da profitiraju od tog zakona“, tvrdi Ljajći.

Amnestija za sve koji rade u institucijama Srbije

Branimir Stojanović, šef biroa Vlade Srbije za Kosovo sa sedištem u Gračanici, kaže da je usvajanje tog zakona preduslov za sprovođenje briselskog sporazuma zato što, navodi, „ne želimo da niko zloupotrebi informacije koje u tom procesu posedujemo i ne želimo da naši ljudi trpe posledice od strane kosovskih institucija u narednom periodu.“

„Treba da budu amnestirani oni koji su radili u institucijama Republike Srbije, rade i dan-danas. Jer, sam rad u institucijama Srbije, po određenim ljudima iz privremenih institucija u Prištini, jeste kršenje zakona na Kosovu. Mi ne želimo, niti tražimo, da bilo ko, ko je naneo bilo koju štetu, bilo kome - bude amnestiran . Mi nemamo uopšte spor oko toga da oni koji su činili zločine odgovaraju zbog toga. Ali, jasno da odvojimo krivicu – ne postoji nešto što se zove kolektivna krivica, postoji individualna krivica da se jasno kaže ko je šta uradio.“

Amnestija pripadnika MUP-a Srbije u nadležnosti premijera

Kada je reč o pripadnicima MUP-a Srbije koji su svo ovo posleratno vreme delovali, najviše severno od Ibra, Ljajći pojašnjava:

„To je kompetencija premijera Kosova, pošto to ima političku konotaciju. Ja verujem da će se i u vezi te tačke pronaći kompromis. Građani srpske nacionalnosti, koji su iz političkih motiva delovali u prethodnom periodu na severu Mitrovice, a nisu počinili krivična dela – mislim da se o tome može diskutovati.“

Florijan Čehaja, direktor kosovskog Centra za bezbednosne studije sa sedištem u Prištini, taj zakon posmatra iz svog ugla:

„Sa bezbednosnog aspekta očekujem da će zakon o amnestiji izazvati dodatnu podeljenost među grupama paralelnih struktura na severu. Te grupe su, naime, i tako podeljene, pa će se kategorizacija osoba koja će biti amnestirane, dodatno loše odraziti na njih. Ja veći problem vidim u povećanju nezadovoljstva u ostalim delovima Kosova, posebno kod određenih kategorija zatvorenika. Ne zaboravimo suđenja od strane Euleksa, pa određene osobe mogu povući paralelu sa amnestijom koja će biti učinjena strukturama na severu zemlje.“

Građani i za i protiv amnestije

Građani Mitrovice, zavisno da li žive u severnom, uglavnom Srbima nastanjenom delu grada, ili južno, gde žive Albanci, različito tumače budući zakon. Tako Milovan Ostojić kaže:

„Pa, u redu je. Treba da bude zaštita i za jednu i za drugu stranu. Ja te ljude ne poznajem. Znam one koji su bili u uniformi, u toj miliciji, a ja ove ne poznajem.“

Sasvim suprotno govori Aljban Kastrati, koji je protiv zakona o amnestiji:

„Ja neznam kako misli naša Vlada da amnestira one koji su radili za MUP Srbije i njihovu tajnu službu, one koji su ubijali na hiljade Albanaca nakon rata, one koji su postavljali bombe i Mitrovicu doveli u stanje da bude jedan od najrizičnijih gradova u Evropi.“

Autor: Refki Alija
Odgovorni urednik: Ivan Đerković