Zahtevno sprovođenje sporazuma o Kosovu

Kada su 19. aprila, posle šest meseci maratonskih pregovora na najvišem političkom nivou, premijeri Srbije i Kosova parafirali sporazum o normalizaciji odnosa, Hašim Tači je najavio da bi do 26 aprila trebalo da dođe i do „plana primene sporazuma“ koji je, prema njegovim rečima, označio početak nove ere međudržavne saradnje. Da taj početak neće biti ni brz ni lak, upozoravali su oni koji su ukazivali na neophodnost ozbiljne političke razrade petnaest tačaka sporazuma.

Radne grupe Beograda i Prištine nisu mogle da se usaglase oko obostrano prihvatljivog plana realizacije sporazuma optužujući jedna drugu za njegovo prekrajanje ili ubacivanje novih elemenata. Evropska unija, koja sve vreme insistira na „prelasku sa pisanog u dela“, još jednom je, kako kaže portparolka šefice diplomatije EU Maja Kocijančić, „u interesu“ obe strane pozvala dva premijera na sastanak u Brisel, a u cilju implementacije dogovorenog.

„Vi znate da je implementacija apsolutno ključna, i naš rad na tome se nastavlja. Istina je da dogovora o planu za implementaciju nije bilo. Mi dalje radimo na tome i verujemo da su i dogovor i njegova implementacija  u interesu i Srbije i Kosova“, rekla je Kocijančić.

Sve tačke dogovora zahtevne za primenu

I dok analitičari ocenjuju da su sve tačke sporazuma manje ili više zahtevne, radne grupe su premijerima ostavile, između ostalog, otvoreno pitanje „redosleda obaveza“ Srbije i Kosova u procesu prebacivanja nadležnosti, odnosno ukidanja paralelnih struktura i osnivanja zajednice srpskih opština. Dok Beograd insistira da to bude „sinhronizovana akcija“, Priština, za početak, želi da se paralelne strukture na severu ukinu.

Čak i tamo gde prištinska strana tvrdi da „ima dogovora o primeni“, kao što je pitanje održavanja lokalnih izbora u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu, činjenica je da sami Srbi sa Kosova još nisu pristali da učestvuju u implementaciji sporazuma. I pored tako zahtevne agende današnjeg (21.5.) sastanka, premijera Srbije i Kosova u Briselu, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin, očekuje da će se na dnevnom, odnosno večernjem redu (sastanak počinje kasno popodne), naći i pitanja šta posle 1. jula kada „Srbija dobije datum ukoliko se sporazum implementira“.

„Izabran je prvi mogući momenat da se napravi još jedna procena gde i šta bi valjalo napraviti u ovim danima, kako bi se potrebno do juna i završilo. Ne govorim samo o implementaciji dogovora već i o završetku ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pristupanju, kao i o stvaranju drugih uslova za ono što bi moralo da usledi ako i kada obe strane implementiraju dogovor“, kaže Kacin.

Iz diplomatskih izvora u Briselu može se čuti da i ovaj plan o implementaciji mora da bude potpisan od strane dva premijera. Zvanično, nijedan plan i sporazum neće značiti ništa zemljama članicama bez konkretnih koraka na terenu.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković