1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Zaev: Istorijska odluka EU

30. jun 2018.

Odluka Evropske komisije o započinjanju pregovora s Makedonijom i Albanijom je „istorijska“, a konsolidacija EU biće dovršena tek kad Unija prihvati Zapadni Balkan, ocenjuje za DW makedonski premijer Zoran Zaev.

https://p.dw.com/p/30a1y
Foto: Press service of the Government of Republic of Macedonia

DW: Gospodine Zaev, ima različitih interpretacija odluke Evropske komisije o započinjanju pregovora s Makedonijom i Albanijom. Vaša vlada tvrdi da je reč o istorijskoj odluci, ali kritičari ocenjuju da je u pitanju samo još jedno odlaganje i razočarenje za zemlju. Kako vi gledate na tu odluku?

Zoran Zaev: Ne postoji neki drugi opis te odluke osim da je ona istorijska. Dobili smo datum za pregovore: jun 2019. Do tada ćemo, zajedno s našim prijateljima i partnerima iz Evropske komisije, zajednički da radimo na ostvarivanju kriterijuma, odnosno na implementaciji svih faza dogovora sa Grčkom, ali i na okončanju reformi. Veoma smo blizu našeg cilja, a to je dostizanje standarda Evropske unije.

Prema dosadašnjim iskustvima u proširenju Evropske unije, poglavlja se u proseku zatvaraju u roku od sedam godina. To je na liniji s našim ciljem, i ciljem Evropske komisije koji je naveden i u Strategiji o proširenju Evropske unije do 2025. godine. Ovo je veliki dan za Republiku Makedoniju, veliko priznanje za našu zemlju. Evropska unija i lideri svih zemalja-članica prepoznali su Republiku Makedoniju kao zemlju u kojoj se odigravaju pozitivne promene, sprovodi dinamičan reformski proces i vodi otvoreni dijalog. Prepoznati smo kao zemlja sa velikom, dobrom političkom voljom za rešavanje sporova sa susedima, kao zemlja koja doprinosi konsolidaciji EU.

Ostajemo na reformskom putu, pred nama je jasan cilj. Ostaje nam da završimo naš domaći zadatak – sprovedemo poslednju fazu reformi, a posle toga gordo možemo da uđemo na vrata Evrope. Sva sporenja i sve kritike te ogromne odluke mogu da se posmatraju samo kroz prizmu političkih i drugih interesa.

Da li je ova odluka bila moguća bez podrške Nemačke, imajući u vidu veliki otpor Francuske i nekih drugih članica EU?

Od velikog je značaja to što je Nemačka posvećena postizanju rezultata koje bi trebalo da isporuče zemlje Zapadnog Balkana. To je za nas, za Republiku Makedoniju, veliki podsticaj da kompletiramo reforme. Makedonija duboko ceni snažne poruke podrške koje stižu iz Nemačke kada je reč o našim strateškim ciljevima – članstvu u EU i NATO. S tom podrškom mi kreiramo i sprovodimo našu novu politiku na mnogim poljima i rešavamo sporove sa susedima.

Želja sveta i EU da im se priključi jedan novi Balkan, dobija veliku podršku Nemačke i kroz inicijativu Berlinski proces. Ta inicijativa ključni je motiv za novu, dinamičnu, regionalnu saradnju na najvišem političkom nivou. Želeo bih da se zahvalim kancelarki Merkel zbog toga što je pokrenula Berlinski proces i zbog toga što je Nemačka ta koja taj proces najsnažnije podržava. Takvu podršku naših prijatelja iz Nemačke očekujemo i u ovoj fazi, 365 dana pre konačnog datuma, odnosno dana kada ćemo otvoriti pregovaračka poglavlja za članstvo u EU.

Ali zašto su se Francuska i Holandija toliko snažno suprotstavile dodeljivanju nekog ranijeg datuma za početak pregovora?

Razumemo pozicije i potrebe zemalja-članica koje veruju da bi EU najpre trebalo da se konsoliduje, pre nego što se proširi sa novim članicama. Istovremeno, verujemo da ima i argumenata koji potkrepljuju ideje da će konsolidacija EU biti dovršena samo ukoliko se produži proces proširenja, zato što će se na taj način važnim bezbednosnim pitanjima efektivnije upravljati. To je sledeći i neophodan korak, koji je u saglasnosti s političkim, bezbednosnim i ekonomskim interesima Evropske unije. Konsolidacija EU biće dovršena onda kada Unija prihvati zapadnobalkanske države, a one pre toga ispune neophodne uslove.

Vaša vlada je pre manje od dve nedelje potpisala istorijski dokument sa susednom Grčkom u sporu oko imena. Koliko će to što je poziv EU za sada samo uslovan zakomplikovati vaše napore da ubedite nacionaliste i opoziciju u Makedoniji da podrže dogovor sa Grčkom?

Tome ću ostati do kraja snažno posvećen. Sa svim argumentima koji mi stoje na raspolaganju, trudiću se da dokažem da je dogovor sa Grčkom istorijski, a da je datum za početak pregovora zaslužen, odnosno da će pregovori početi u junu 2019. godine. Protivnici toga su oni politički faktori u zemlji koji bez ikakve argumentacije negiraju koristi (sporazuma). Oni žele da se vrate autoritarnoj politici i to u vreme kada većina građana u našoj zemlji, ali i građana Zapadnog Balkana, želi da se priključi EU i NATO.

Preciznom i jedinom mogućom odlukom – da odredi datum za početak pregovora sa Republikom Makedonijom – Evropska unija ponudila je istinski impuls. Ostajem čvrsto i u celini posvećen tome da dokažem da ovaj dogovor sa Grčkom rešava naš najveći problem koji je sprečavao naš razvoj još od proglašenja nezavisnosti. Dobili smo kristalno čistu potvrdu za makedonski jezik i makedonski identitet – Makedonci, makedonsko, i u zemlji i u inostranstvu, prevodljivo bez ikakvih ograničenja na sve svetske jezike, identitet za opštu upotrebu. Oni politički faktori koji to ne mogu da sagledaju, izazivaju nove podele. Republici Makedoniji to više nije potrebno.

Trebalo bi da se ujedinimo oko ove nove istorijske šanse. Verujem u to i investiraću u to sav svoj politički integritet i svu svoju energiju. Znam da ćemo uspeti, Makedonija je bila i biće uspešna, a građani će od tog uspeha dobiti mnogo.

U zaključcima Saveta EU navode se tri ključna problema koja bi trebalo sanirati do juna sledeće godine: reforme sudstva i aktivno sprovođenje istraga, pravosnažne presude za slučajeve korupcije i organizovanog kriminala, uključujući i one na najvišem nivou, reforma bezbednosnog i obaveštajnog sistema i reforma javne administracije. Može li vaša vlada da ispuni te zadatke do juna 2019?

Ubeđen sam da ćemo uspeti. Ubeđen sam zato što se u tim procesima krećemo napred. Sva ta pitanja već su prošla prvu fazu reformskog procesa u okviru Plana 3-6-9 za hitne reforme i biće intenzivirane sa novim, sveobuhvatnim Planom 18 koji će biti usvojen veoma brzo. Sa Strategijom o reformama pravosuđa i sa zakonima koje smo usvojili, reforma u toj oblasti već je počela. Sada smo u fazi testiranja novih zakonskih mera.

Veoma brzo donećemo i novi Zakon o prevenciji i borbi protiv korupcije, s ciljem da time damo novu energiju Antikorupcijskoj komisiji, da stvorimo mehanizam za izbor članova te Komisije i da omogućimo da to telo bude u celini nezavisno. Imamo i novu Strategiju za reformu javne administracije. Takođe, jedna od najvažnijih reformi jeste i digitalizacija javne uprave koja ima za cilj da se stvori brza i efikasna administracija kao servis za građane. Još jednom da ponovim, imamo sve argumente da tvrdimo da će preporuke koje se navode biti u celini implementirane.

Da li vas zabrinjava to što u Grčkoj postoji snažan otpor i koalicionog partnera Ciprasa i opozicije tome da se prihvati „makedonska nacija“ i „makedonski jezik“, kako je to navedeno u Ugovoru koji ste potpisali?

Činjenica da se opozicione političke partije u obe zemlje protive dogovoru pokazuje da smo postigli dobar kompromis. Građani Republike Makedonije dobili su potpuno priznanje makedonskog identiteta, a građani Grčke priznanje helenističkog nasleđa iz antičke istorije. Političke stranke u obe zemlje decenijama su imale priliku da reše taj spor, ali nisu uradile ništa. Naprotiv, samo su ojačale razlike. A sada, suočene s činjenicom da je rešenje moguće, i da je ono podjednako prihvatljivo za obe strane, te političke stranke odlučile su da se usprotive, umesto da prihvate činjenicu da je ovo jedini način da obe zemlje krenu napred.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android