Zabrinuti rasisti protiv „lažnih azilanata“

Jedna kasarna u Šnebergu, mestašcu od 15.000 duša u Donjoj Saksoniji, pre dve nedelje postala je improvizovani dom za 256 potencijalnih izbeglica (od toga 100 dece) koje čekaju odluku države o zahtevu za azil. Tako je ova varošica tokom vikenda postala poprište marša „zabrinutih građana“, na čijem čelu je stajala neonacistička partija NPD koja inače u pokrajinskom parlamentu ima osam poslanika. „Zabrinuti“ su šetali navodno kako bi ukazali na zloupotrebu prava na azil. Kako prenosi Fraje prese, bilo je i kontrademonstracija, još masovnijih (oko 2.000 učesnika), u znak otpora nacističkim tendencijama. Desničari su šetali sa bakljama, njihovi protivnici sa svećama. Bilo je manjih čarki.

Frankfurter rundšau analizira radni naziv desničarskog marša – „Lichtellauf“ gde „lauf“ jasno znači šetnja ili marš, a „Lichtel“ (ne engleskom Litwick) je naziv jednog od simpatičnih Nintendovih heroja, takozvanih pokemona. Lichtel izgleda kao sveća, pa je tako čitav naziv protestne šetnje, mora se priznati, marketinški zgodan trik. „Taktika desnoekstremnih vukova je da se ogrnu jagnjećim kožama. Oni dobro znaju da prepakuju svoju ideologiju tako da u njoj meštani prepoznaju odgovor na svakodnevne strahove. Ne radi se tu samo o simpatizerima NPD“, piše list.

Komentator Tagescajtunga Mihael Barč sasvim lično beleži: „Kao jedan od demonstranata iz kipuće Istočne Nemačke 1989, ja sam, eto, zgrožen kada vidim da u Šnebergu dvadesetogodišnjak kratke kose i kratke pameti uzvikuje našu čuvenu parolu ‘Mi smo narod' (Wir sind das Volk). (...) I nije alarmantno što su u maršu nacista učestvovale stotine ljudi. Opasnije je – a to nacisti odlično znaju – što ima još mnogo više njihovih simpatizera, koji su nedovoljno kuražni da se otvoreno priključe demonstracijama, ali koji potajno hvale ‘jasne poruke' koje NPD šalju. To će, u tajnosti koju nudi paravan na biračkom mestu, biti potencijalni glasači ove partije.“ Autor podseća da su lokalni izbori u Donjoj Saksoniji sledeće godine.

U Nemačkoj nastaje širok i protivrečan front protiv potražilaca azila, primećuje i Nojes Dojčland. „Tu je političar koji tupi o ‘zloupotrebi azila' (ali naravno nije rasista), tu je NPD-nacista (koji jeste rasista pa je naravno i protiv ‘zloupotrebe azila'), a tu je i ‘obični zabrinuti građanin' (koji naravno nema ništa protiv stranaca, ali...). Devedesetih je ovakvo trojstvo dovelo do pogroma, ubistava i napada protiv stranaca“, piše list i podseća na neke od napada – recimo onaj u Zolingenu od 1993. godine, kada je petoro dece jedne turske porodice spaljeno u sopstvenoj kući.

„Da li će se istorija ponoviti ili uspeti protivudar na ovu rulju punu govorancija, građanskih inicijativa i baklji? Ta borba deluje kao Sizifov posao, s obzirom na sve jače odbijanje na koje izbeglice nailaze u mnogim mestima. Sve liči na mračnu verziju Čoveče ne ljuti se, gde god treba da se podigne dom za izbeglice, stiže ‘zabrinuti građanin' da kaže NE. Ipak, za razliku od devedesetih ima struktura koje organizovano protestuju protiv NPD i retorike nisam-protiv-stranaca-ali. Ima ljudi koji su nešto naučili iz dve decenije desničarskog nasilja. To su ljudi koji dižu svoj glas, pre nego što bude prekasno. Rasizam osvaja prostor koji mu se ostavi – pa, postavimo mu onda balvane na put.“

Pripremio: Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković