Zabraniti mučenja, kazniti odgovorne!

Onaj ko je makar i površno pročitao objavljeni sažetak izveštaja Senata od 6.700 stranica o praksi mučenja koju je sprovodila američka tajna služba (CIA) tokom mandata predsednika Džordža V. Buša, ostaće bez daha. U njemu se detaljno iznosi kako je država, koja samu sebe vidi kao čuvara ljudskih prava i demokratije, sistematski kršila svoja sopstvena načela.

Teško je podneti kada čitate o „rektalnom hranjenju“, o tome kako su zatvorenici primoravani da progovore tako što im je vatreno oružje bilo prislonjeno na glavu ili uz pomoć pretnji njihovoj deci. Bolno je već kada se ovakve stvari pišu, a ono o čemu pričamo podseća na scene iz mafijaških serija poput „Sopranosa“. I sve se to dogodilo po nalogu američke vlade.

„Strožija ispitivanja“

Sa zaprepašćenjem posmatramo da se čak i nakon objavljivanja izveštaja još uvek vode diskusije o tome da li se metode saslušanja, eufemistički nazvane „strožija istraživanja“ (enhanced interrogations), mogu nazvati mučenjem ili ne. Pravi odgovor na to dala je senatorka Dijane Fajnštajn u predgovoru izveštaja: „Na osnovu svih uobičajenih tumačenja, zarobljenici CIA bili su mučeni.“

Još gore zvuče izjave bivših i aktivnih političara koji metode mučenja pokušavaju da opravdaju tvrdnjom da su one – efikasne. Činjenica da tu izjavu čujemo iz usta izabranih predstavnika naroda, predstavlja šamar pravnoj državni. Kao prvo, ona je, kako je u izveštaju izričito i predstavljeno, pogrešna. I kao drugo, i još važnije, demokratija ne sme da toleriše mučenje, čak ni u vanrednoj situaciji u kojoj su se SAD bez sumnje nalazile nakon stravičnih napada 11. septembra 2001.

Onaj ko mučenje koristi kao sredstvo za dobijanje informacija, taj direktno napada pravnu državu i ne ponaša se drugačije od ekstremista koji pravnu državu žele da ukinu.

Politička podrška

Zbog toga izveštaj mora da ima političke i pravne posledice. Kao što je Dijane Fajnštajn ispravno zaključila, metode saslušanja korišćene tokom mandata Džordža V. Buša Kongres konačno mora zvanično da zabrani. Trenutno važeća zabrana počiva na jednom naređenju predsednika Obame i svakako da nju sledeći predsednik u svako doba može ponovo da ukine.

Osim toga, moraju da odgovaraju i politički lideri. Mučenja se nisu dogodila u pravno nedefinisanom prostoru, već uz izričitu pravnu i političku podršku tadašnje američke vlade. Nije Džordž V. Buš bez razloga o sebi rado govorio kao o „donosiocu odluka“ (The Decider). Trebalo bi ga držati za reč!