Za obrazovanje nije dovoljan samo novac
Unesko (UNESCO) upozorava: kada je reč o obrazovanju, održivi razvojni ciljevi u opasnosti su da propdnu, pokazuju „postojeći trendovi“. Ti ciljevi, dogovoreni pre oko godinu na samitu Ujedinjenih nacija, predviđaju da do 2030. svaki čovek na planeti ima pristup „kvalitetnom obrazovanju“. Unesko trezveno, ali ipak preuranjeno, zahteva više novca, što doduše organizacije tog tipa uvek i rade.
Da li je novac, koji prvenstvevno stiže od bogatih država severne hemisfere, zaista rešenje svih problema? U ovom slučaju pomaže i da se baci pogled na Svetski izveštaj o obrazovanju iz 2016. Devet odsto dece u svetu nikada nije pohađalo osnovnu školu – ona dakle ne znaju da čitaju, pišu i računaju.
Svake godine milioni nepismenih
Dimenzija problema još je jasnije izražena u apsolutnim brojkama: 61 milion dece koja bi sada trebalo da pođu u školu, ostaje nepismeno. Ona dakle nikada neće imati šansu da po modernim standardima dobiju posao i tako zarade za život. Šesnaest odsto onih, odnosno 60 miliona druge dece, koja bi sada trebalo da pohađaju srednje škole, a koje im otvaraju vrata za stručno obrazovanje ili visoke škole, nije u prilici da nastavi školovanje. Socijalni problemi u budućnosti, uključujući i dalji rast broja stanovništva, posebno u siromašnim zemljama, u ovim brojkama se vide kao pod lupom.
Uz to još i pitanje: da li bi samo novac sa severa zaista rešio probleme? Odgovor je vrlo jednostavan: Ne! Još u svojim milenijumskim ciljevima iz 2000, sve države sveta dogovorile su se da se do 2015. svakom detetu na svetu omogući osnovno obrazovanje. To je očigledno propalo. Istina je da je cilj vidljiv u nekim afričkim zemljama i zemljama južne Azije, jer se u kratkom vremenskom periodu, zahvaljujući jasnoj političkoj želji, broj dece bez osnovnog obrazovanja prepolovio. Ali tamne mrlje na karti sveta jasno se uočavaju, večno su iste i zovu se: Niger, Južni Sudan, Burkina Faso, Mali, Čad i Avganistan. Zemlje od kojih je polovina ili u ratu, ili u ratom zahvaćenim područjima. U tim zemljama, bez obzira na to gde se nalaze, urušio se kompletan školski sistem. Zna to i Unesko. I zato bi se obrazovanje moglo generisati novcem, ako bi se njime okončali ratovi i sa funkcija oterali samozaljubljeni i korumpirani diktatori.
Svaki deseti bez diplome
Međutim, Unesko kritikuje i dobrostojeće zemlje Evrope i Severne Amerike. Čak i one mogu da računaju s tim da neće uspeti da do 2030. ostvare cilj da svakoj mladoj osobi omoguće sticanje diplome srednje škole ili zanatsko pismo. Taj problem ilustruje pogled na situaciju u Nemačkoj: skoro deset odsto đaka napušta školu bez diplome. Siromaštvo je upravo tu programirano – i to u zemlji u kojoj se sve više, jednostavnih radnji automatizuje. Ali i tu se postavlja pitanje: da li bi u školskom sistemu sve bilo dobro samo sa više novca?
Ne. Jer ima nešto i do odgovornosti mladih ljudi i njihove želje da postignu nešto. Da se za to založe, angažuju i da na tome rade. A za to su potrebni i nastavnici koji će problematične učenike da motivišu, ne da od njih samo zahtevaju, već i da ih podstiču. To su nastavnici koji svoj posao vide kao poziv i za to dobijaju i priznanje od društva. Novac, dakle, u svemu tome igra sporednu ulogu.