Zašto je Turska na meti IS?

DW: Da li atentat u Istanbulu (12.1.2016.) zaista nosi potpis terorističke milicije IS?

Ginter Mejer: Sve govori u prilog tome. Prvi sličan atentat dogodio se u junu 2015. u Surudžu, u blizini granice sa Sirijom. Usledila su dva napada u Ankari sa oko sto mrtvih i više od 240 ranjenih. Ovaj napad se tačno uklapa u tu seriju, imajući u vidu da se propaganda IS proteklih meseci fiksirala na Erdogana. U svojim propagandnim video-porukama, IS poziva na borbu protiv njega. U poslednjem izdanju „Dabika“, propagandnog magazina „Islamske države“, Erdogan i Obama predstavljeni su kao dva najveća neprijatelja. Dakle, sve ukazuje da IS snosi odgovornost i za napad u Istanbulu.

U međuvremenu je turska policija uhapsila državljane Rusije koji su osumnjičeni za napad. Kako vi na to gledate?

Kada govorimo o uhapšenim državljanima Rusije, onda se vrlo verovatno radi o džihadistima sa Kavkaza, tačnije Čečenima. Broj boraca IS iz tog regiona je od jeseni 2014. porastao na više od hiljadu i po. Turska je dozvoljavala njihov tranzit ka Siriji i Iraku, baš kao što je ćutke gledala na pristizanje oko 2.000 boraca iz muslimanskih republika bivšeg Sovjetskog Saveza. Svi oni su se pridružili IS.

Turskoj se stalno prebacuje da zatvara oči pred „Islamskom državom“ u sopstvenoj zemlji. Često se čak kaže da ona toleriše IS zato što njeni borci mogu nesmetano preko Turske u Siriju. Zbog čega se onda sama Turska nalazi na udaru IS?

U prošlosti je bilo tako da je IS svojim delovanjem podržavala dva najvažnija Erdoganova cilja u Siriji: to je rušenje režima Bašara el Asada kojeg bi zamenio pro-turski, sunitski režim. I drugo, Erdogan hoće po svaku cenu da spreči formiranje autonomnog kurdskog regiona ili čak kurdske države na području Sirije, uz granicu prema Turskoj. Zbog toga su raniji vojni uspesi takozvane „Islamske države“ protiv Kurda na severu Sirije, pa čak i osvajanje grada Kobanea, itekako bili u interesu Turske. Ono što sada doživljavamo je preokret, prvenstveno zbog toga što je Turska dozvolila SAD da koristi vojnu bazu Indžirlik za vazdušne napade protiv IS. I nemački avioni tipa Tornado su stacionirani na tom aerodromu. To ni u kom slučaju nije u interesu terorističke milicije IS.

Time je Turska postala deo koalicije protiv IS, ali istovremeno slabi tu koaliciju jer se bori protiv Kurda. Kako to objasniti?

Turska u prošlosti ne samo da je podržavala isporuke oružja i druge opreme za IS, nego je omogućila i slobodan prolaz stranih boraca IS ka Siriji. Ranjeni borci IS su lečeni u turskim bolnicama. I finansijska podrška islamističkoj miliciji, koja je stizala iz celog sveta, odvijala se preko Turske. Turska je istovremeno profitirala od kupovine sirijske nafte i time garantovala važne prihode za IS. Sada je na delu jasan preokret. Podrška Turske je znatno opala zahvaljujući pritisku SAD.

Ko bi mogao da vodi borbu protiv IS u Siriji, što žele i Ankara i Vašington, ako ne Kurdi?

Iz ugla SAD, najveću nadu predstavljaju demokratske snage u Siriji koje su 10. oktobra 2015. ujedinile u „Alijansu demokratskih snaga Sirije“. Nju čine oko 20.000 boraca Kurda (YPG), 5.000 sunitskih Arapa sa severa Sirije, plemenska milicija Šamar i milicija asirsko-aramejskih hrišćana. Oni su se ujedinili uz podršku SAD i one ih snabdjevaju oružjem. Te trupe osvojile su velike teritorije koje je držao IS. Baš pre dve nedelje preuzele su kontrolu nad velikom branom na Eufratu i time prekinule važnu liniju snabdevanja IS koja je spajala Alepo i Mosul. One napreduju u pravcu Alepa. Prete da zauzmu i sirijski grad Manbidž, jedan od najvažnijih uporišta IS. Ta alijansa postigla je velike uspehe uz podršku SAD.

Gubitkom grada Tel Abijad, IS je izgubio najvažniju vezu ka Turskoj. Da li IS sada želi svima da pokaže da je nakon ovih bitnih poraza još uvek tu i da može da udari?

To može da igra određenu ulogu u svemu ovome. IS je u međuvremenu izgubio oko 30 odsto svojih teritorija. Znači da bi ti gubici mogli da budu direktan povod da se upravo sada krene protiv Turske i da se nastavi pritisak na vladu u Ankari.

Koliko je IS snažan u samoj Turskoj?

„Islamska država“ ima brojne simpatizere. Procenjuje se da ima više od 500, negde se govori i oko 1.500 državljana Turske koji su pristupili IS, a brojni među njima se i bore u Siriji, odnosno u Iraku.

Da li je napad u Istanbulu izvršen kako bi se ugrozio turizam ili vlada u Turskoj?

Direktan napad na Tursku malo je verovatan, ali ostaje pretnja stabilnosti ove države. Poruka glasi: „Ako i dalje budete bili protiv nas, onda će napadi postati još jači.“ IS je pokazao da su upravo napadi na privredne ciljeve imali efekta. Napadi u Tunisu su doveli do toga da je turizam u toj zemlji veoma ugrožen. Privredna situacija se sve više pogoršava. Napad na avion s ruskim turistima iznad egipatskog Sinaja, doveo je do masivnog pada broja turista u Egiptu. IS jasno sledi cilj privredne destabilizacije Turske, kako bi se oslabila pozicija vlade u Ankari.

Profesor Ginter Mejer je predavač na Univerzitetu u Majncu. Tamo rukovodi radom Centra za istraživanje arapskih zemalja.