Vrhunac krize u BiH – kakva je uloga Metjua Palmera?
5. septembar 2019.
Nije pomoglo ni posredovanje odlazećeg šefa Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini Lars-Gunara Vigemarka. Politički lideri u BiH, Bakir Izetbegović, predsednik Stranke demokratske akcije (SDA), Milorad Dodik, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Dragan Čović, predsednik Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ BiH) nisu u predviđenom roku, do 5. septembra, formirali vlast u skladu s rezultatima opštih izbora iz 2018. godine. U BiH je, međutim, malo ko iznenađen tim neuspehom, ocenjuje za DW politički analitičar iz Ljubuškog Mladen Bošnjak.
„To je njihova praksa, da sami sebe pobijaju, da ne drže do svoje reči. Vigemark zbunjen odlazi iz BiH, ne shvatajući ovdašnje političke lidere. Politička kriza u BiH ne može biti veća nego što jeste, a sledeća faza je rat, hteli mi to da priznamo ili ne. Naši političari po svaku cenu beže od evropskih integracija, jer ih s ulaskom u Evropsku uniju i NATO čeka sudbina Ive Sanadera, Ivice Todorića, Lovre Kuščevića... To je ono što plaši političke elite u BiH, zbog čega ne drže ni do svoje reči, niti do potpisa“, kaže Bošnjak.
Dodik insistira da BiH prati Srbiju
U nedavnom komentaru za DW, sporazum političkih lidera BiH o formiranju vlasti pozdravio je i bivši visoki predstavnik, nemački diplomata Kristijan Švarc-Šiling, ali je već tada izrazio sumnju da će dogovor biti realizovan u predviđenom roku. „Reč je samo o pismenoj spremnosti partijskih vođa da formiraju vladu u narednih 30 dana, u čemu im je pomogao šef Evropske delegacije u BiH Lars-Gunar Vigemark. No, dogovor svakog trena može pasti u vodu“, izjavio je Švarc-Šiling upozoravajući na Dodikovo protivljenje putu BiH ka NATO.
To se i dogodilo, a kamen spoticanja je upravo Godišnji nacionalni program za NATO. Reč je o tehničkom dokumentu koji je deo ranije preuzetih obaveza BiH u okviru Akcionog plana za članstvo u NATO (Membership Action Plan, MAP). Za člana Predsedništva BiH Milorada Dodika sporan je nastavak saradnje s NATO i on traži da BiH u tom procesu prati Srbiju. Bakir Izetbegović insistira na hitnom slanju Godišnjeg nacionalnog programa za NATO, pri čemu ima podršku druge dvojice članova Predsedništva Željka Komšića i Šefika Džaferovića. Dragan Čović smatra da treba „odmah formirati Savet ministara“, pa tek onda raditi na NATO-integracijama.
Aktivniji američki angažman na Zapadnom Balkanu
Mladen Bošnjak veruje da su to sve igre političkih elita koje se svim silama trude da opstruiraju evropski i evroatlantski put BiH. „Oni su svesni da će ulaskom u Evropsku uniju i NATO morati da prihvate i evropske standarde, a time i vladavinu prava“, kaže Bošnjak. Naš sagovornik smatra da u rešenju aktuelne političke krize u BiH može da pomogne i nedavno imenovani američki izaslanik za Zapadni Balkan Metju Palmer. „On apsolutno može da pomogne, i ne samo Palmer, već i neki nižerangirani američki diplomata – samo ako je odlučan i ako za to ima mandat iz Vašingtona“, kaže Bošnjak.
Dopisnik Al Džazire Balkan iz Vašingtona, Ivica Puljić smatra da će Metju Palmer od stranačkih lidera i članova Predsedništva BiH pre svega da traži da prekinu negativnu retoriku. „Palmer je već uputio oštre poruke Miloradu Dodiku. Amerikanci se aktivnije uključuju u BiH, najviše zbog straha od širenja ruskog uticaja, a Dodik je tu ključna karika. Može se očekivati jedan oštriji američki stav prema svim liderima, a posebno prema onima koji na neki način razbijaju rad savezne bosanskohercegovačke vlade. Palmer će se, naravno, posvetiti i drugim državama regiona“, kaže Puljić.
Nakon petog septembra, biće šesti, pa sedmi...
Nakon što je imenovan za američkog izaslanika za Zapadni Balkan, Metju Palmer je predstavio svoju viziju uređenja balkanskih država. U intervjuu za ljubljanski list „Delo“ izjavio je da podržava građansko uređenje država tog regiona. „Naša vizija Zapadnog Balkana je da sve zemlje budu građanske, a ne samo vlasništvo određene etničke grupe. U BiH, to bi poboljšalo osećaj za nacionalni, državni identitet, za razliku od njegove tradicionalne etničke pripadnosti“, rekao je između ostalog Palmer.
Iako rok za realizaciju sporazuma potpisanog početkom avgusta ističe u četvrtak (5.9), nema jasnih naznaka da bi političari uskoro mogli da postignu dogovor o njegovim ključnim tačkama – formiranju Saveta Ministara, Godišnjem nacionalnom programu, osiguranju zastupljenosti konstitutivnih naroda u institucijama... Na pitanje šta će biti nakon 5. septembra, Bakir Izetbegović je pre tri dana izjavio: „Biće šesti septembar, pa sedmi i tako dalje. Mi ćemo nastaviti razgovore i pregovore...“