Vreme samita: iz Poznanja u Sarajevo

Samiti posvećeni Zapadnom Balkanu su korisni, smatraju analitičari, napominjući kako je važno da BiH uvek bude prisutna „sa što boljim predstavnicima" i dobro pripremljena. Bivši ambasador BiH u Francuskoj i dobar poznavalac međunarodnih prilika Slobodan Šoja kaže da su ovakvi skupovi s jedne strane korisni, a s druge – rutinski.

„Berlinski samit je primer. Ambiciozno najavljen, bio je veoma ozbiljan kako to samo Nemci mogu biti, razgovaralo se o mnogim pitanjima. Ipak, postignuto je malo. Pomaka je zbog ozbiljnosti organizacije svakako bilo, ali su ostali ključni i skoro nerešivi problemi", kaže Šoja za DW.

On veruje da će slično biti i u Sarajevu, na samitu Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi. „Srdačna atmosfera, osmesi i uvijene diplomatske izjave, a u pozadini svega nespokoj, nesporazumi i razni drugi proizvodi nekompetentnosti i površnosti balkanskih lidera", ističe naš sagovornik.

 „Predviđam da će ovakve konferencije u budućnosti biti sve više rutinske i neplodne, jer je evropska perspektiva Balkana u goroj poziciji nego što je bila pre nekoliko godina. Čini mi se da što vreme više odmiče, naša zemlja se sve više udaljava od Evropske unije (EU). Dok EU preživaljava sve očigledniji period zamora i razočarenja od proširenja na Balkan, BiH ne radi ništa konkretno da zadovolji stroge briselske uslove", kaže Šoja.

Sigurnosni aspekt u BiH prioritetan?

„Ujedno, imam osećaj da EU već neko vreme BiH posmatra uglavnom iz bezbedonosnog aspekta, a sve manje iz političkog. Zato su aktuelne priče oko NATO-a i ispunjavanja uslova za članstvo u NATO", kaže Šoja. On upozorava da vlast u BiH razmišlja samo o „kratkoročnim privatnim interesima", a nimalo o dugoročnim državnim i opštim.

„Treba da se usredotočimo na istinske reforme duha i obrazovanja i da se borimo da stvorimo državu u kojoj vlada red i zakon. Onog dana kad promenimo svest i kad počnemo poštovati univerzalne principe i propise postaćemo de facto članica EU. Bolju, lepšu i sretniju državu neće nam napraviti Evropa nego mi", zaključuje Slobodan Šoja.

Milan Sitarski, član Stručnog tima Instituta za društveno-politička istraživanja (IDPI) Mostar smatra da se sarajevski samit, kao i nedavno završena Konferencija o Zapadnom Balkanu u Poznanju u okviru Berlinskog procesa, održavaju u „izrazito nepovoljnim okolnostima".

„Najpre, najviša tela EU su u procesu konstituisanja, koji je teži i nepredvidiviji nego ikada ranije, te se ne može očekivati da će se EU aktivno i realno, a ne tek deklarativno, posvetiti ovom delu kontinenta pre nego što se taj proces završi. Potom, geopolitički rizici u okruženju Evrope dodatno skreću pažnju celokupne evropske političke elite s našeg područja", kaže Sitarski za DW.

Kriza legitimiteta u Albaniji i blokada dijaloga Beograda i Prištine

Turbulentne su i prilike u regionu. „Situacija je izrazito nepovoljna u Albaniji gde praktično postoji neka vrsta krize legitimiteta. U Srbiji i Crnoj Gori takođe postoji duboki jaz između vlasti i opozicije. Ni u jednoj od tih zemalja, se, međutim, politička situacija ne može smatrati regularnom u smislu evropskih standarda demokratije", kaže Sitarski. On podseća i na komplicikovane odnose i blokadu dijaloga između Beograda i Prištine.

 „Na prištinskoj strani svakako stoji odgovornost za uvođenje visokih taksi na robu iz Srbije i BiH, što krši pravila CEFTA, a moguće je da je tamošnja elita time zapravo htela namerno obustaviti dijalog, bojeći se rezultata njegovog nastavka. Ideje o podeli ili razmeni teritorija nikako nisu doprineli nastavku i uspehu dijaloga", kaže Sitarski.

Prilike nisu puno bolje ni u BiH gde vlast nije formirana ni devet meseci nakon izbora. „Ta je blokada u suštini izazvana dubokim neslaganjem oko samog karaktera društva i države, pa nema konsenzusa čak ni oko nužnih izmena Izbornog zakona BiH, čiji je jedan dio Ustavni sud stavio izvan snage, pa su pod tim okolnostima održani protekli izbori potpuni kuriozitet u komparativnoj praksi demokratije", napominje Sitarski.

„Gotovo je neverovatno da su evropski funkcioneri propustili priliku da nagrade Severnu Makedoniju za nimalo lagano sklapanje i sprovođenje Prespanskog sporazuma, ali se nadam da će ta velika greška biti ispravljena po konstituiranju tela EU", kaže član Stručnog tima IDPI.

Ko dolazi u Sarajevo?

U Sarajevo je trebalo da doputuju predsednici i(ili) šefovi vlada Albanije, Bugarske, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije, Srbije i Turske, ali je kosovski predsednik Hašim Tači odbio poziv predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika da dođe u Sarajevo. Analitičari tvrde – na štetu Prištine.

Najavljeno je da će svoje predstavnike poslati i Grčka i Rumunija, ali konačan spisak još nije saopšten. Pažnju medija u BiH privukla je najava dolaska predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana. On će se u ponedeljak (8.7.) susresti sa članovima Predsedništva BiH i liderom Stranke demokratske akcije Bakirom Izetbegovićem, a potom će u utorak (9.7.) učestvovati u radu samita na Jahorini.

Za analitičare, dolazak Erdogana je načelno pozitivna činjenica s obzirom na ekonomsku snagu Turske i njen značaj za region. Podsećaju, međutim, da treba imati u vidu i limite koje predstavljaju problemi u funkcionisanju demokratije u toj zemlji.

Govoreći o ulozi Turske u okviru Procesa saradnje, prvi ambasador BiH u Ankari i jedan od najboljih poznavaoca turske politike prema Balkanu Hajrudin Somun kaže da je u regionu  ranije bilo sličnih samita, procesa i paktova „i pre devedesetih godina", ali da oni nisu uspeli da spreče konflikte.

Ima li Erdoğan drugih prioriteta?

„Nakon ratova devedesetih godina bilo je još više sličnih inicijativa, ali ni od njih nije bilo velike koristi. To je, pre svega, bila prilika za uhljebljenje penzionisanih zapadnih političara, ambasadora i generala. Zato ja ne vidim velike koristi ni od ove nove asocijacije. Ma koliko se to nekome ne dopadalo, sile koje odlučuju o sudbini Balkana, Evrope i sveta su Sjedinjene Države i Ruska Federacija. Međutim, bosanski, a posebno bošnjački političari, trebali bi da iskoriste Erdoganovo prisustvo u Sarajevu i pitaju ga šta to njegov prijatelj Vladimir Putin želi da učini sa Balkanom, sa BiH, da li je obećao podršku Miloradu Dodiku za secesiju? U tom smislu bi Erdogan mogao pomoći smirivanju situacije u BiH", kaže Hajrudin Somun.

No, da li je Balkan u vrhu Erdoganovih prioriteta u trenutku kada je njegova partija na nedavnim izborima izgubila podršku u dva navažnija turska grada – Istanbulu i Ankari?

Na pitanje da li je izborni neuspjeh u tim gradovima početak kraja Erdoğanove vladavine, Hajrudin Somun odgovara: „Ja mislim da ta epoha još ne prolazi. Erdogan je vešt političar i naći će načina da osigura ostanak na vlasti. Za njega je sigurno veliki udarac to što je izgubio izbore u Istanbulu, gradu u kojem je kao gradonačelnik postigao prvi veliki uspeh. Međutim, mislim da će on još ostati na vlasti, posebno ako shvati da tu vlast mora deliti sa onom polovinom Turske koja ne glasa za njega".

Inače, glavni ciljevi Procesa saradnje u jugoistočnij Evropi (SEECP - South-East European Cooperation Process) su jačanje sigurnosti, stabilnosti, pozitivnog političkog okruženja, ekonomski odnosi te saradnja u razvoju demokratije. Osnovan je 1996. godine kao regionalni forum za zemlje jugoistočne Evrope u okviru kojeg države članice nastoje da očuvaju trajni mir nakon sukoba devedesetih godina te osnažiti i ubrzati evropske i evroatlantske integracije.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android