Crna Gora kao primer za Kosovo
10. novembar 2018.
Dojče vele: Gospodine Zilberhorn, u ovom trenutku se u kosovskom parlamentu utire put za uspostavljanje vojske Kosova. Kako Vi to vidite?
Tomas Zilberhorn: Pojmom vojska se naravno podseća na to da se radi o suverenitetu i nezavisnosti Kosova. Kosovo nisu svi priznali, i to je sporno pitanje. Zbog toga je važno da naglasim da u inicijativi za donošenje zakona koja je podneta u parlamentu ne stoji pojam - vojska. Ja na to gledam kao na početak procesa transfromacije u narednih deset godina. U tom periodu bi trebalo da se reše sva sporna pitanja, i onda će moći da se razjasni i to oko pojma vojske.
Srbija na proces transformacije gleda kao na pretnju. Kojim argumentom biste umirili Srbiju?
U Kosovskim bezbednosnim snagama (KBS) su i pripadnici srpske manjine, i one naravno moraju da se brinu za bezbednost u celoj zemlji. Ovde bi morao da se uspostavi prelazni proces, koji bi uključivao i interese srpske manjine, i koji bi ukalkulisao to da NATO i njegovi partneri za sada imaju različite stavove. Mi moramo izabrati put koji uključuje sve strane i koji vodi do ubedljivog rešenja.
Smatrate li da je sada pravo vreme za uspostavljanje vojske, imajući u vidu da zbog staganiranja srpsko-kosovskog dijaloga poverenje prema srpskoj manjini nije baš veliko?
Nemačka vlada to ocenjuje s uzdržanošću. Mi naravno razumemo da se moraju videti pomaci u otvorenim pitanjima, i zbog toga se nadamo i zalažemo za to da se sada uspostavi prelazni proces. Kosovske bezbednosne snage su profesionalno obučene i trebalo bi da taj nivo održe i podignu, kako bi mogle da stvore samoodržive strukture. Tome služi i misija međunarodne zajednice na Kosovu. U tom smislu mi savetujemo i podržavamo kako bi se na Kosovu uspostavile samoodržive strukture.
Nemačka je KBS do sada podržavala pre svega opremom. Kakva će biti pomoć vojsci Kosova?
Vojnici Bundesvera su skoro 20 godina na Kosovu. Nedavno smo iz Prizrena povukli naš 50. kontigent, ali u Prištini ostaje oko 70 naših ljudi. Učestvujemo u savetodavnom i veznom timu NATO, koji savetuje KBS na putu ka samostalnosti. Takođe pružamo podršku u logistici i sektoru sanitetskih službi. Što se tiče opreme, na Kosovu smo ostavili neka naša vozila, kada smo u Prizrenu ispraznili naše baze. One će sada biti preuređene u centar za tehnologije i obuku. Za nas je to veoma važna poruka, da na temelju bezbednosti na Kosovu koja je postignuta podrškom Bundesvera, sada možemo da organizujemo civilnu obnovu i tako investiramo u narednu generaciju, u obuku i inovacije. To znači da nakon vojnog angažmana sledi tesno civlino partnerstvo.
Kakvu bi ulogu imao NATO, kada bude uspstavljena vojska Kosova?
NATO vodi politiku otvorenih vrata. Države su samostalne i moraju same da odluče kojim bezbensonim savezima hoće da se priključe i koji doprinos hoće da daju. Crna Gora, najnovija članica NATO, dobar je primer u kom bi pravcu bi to moglo da ide. Ali, inicijativa mora da dođe iz naših partnerskih zemalja. Kada se radi o Kosovu, tu postoje poznata sporna pitanja o suverenitetu i razjašnjenju odnosa sa Srbijom. To je preduslov za takvu jednu odluku.
Za sada postoji samo jedan konkretan predlog za rešenje tih pitanja: takozvano korigovanje granica, koju su predložili predsednici Kosova i Srbije. Kako Vi na to gledate?
Činjenica je da je zadatak obe zemlje da dođu do zajednički prihvatljivog rešenja. Što se tiče moguće razmene teritorija, mi smo veoma suzdržani. Nigde u Evropi sa tim nismo imali dobra iskustva. Mi moramo sprečiti da se granice uspostavljaju po etničkim linijama, jer to na duže staze nije održivo. Rat u Jugoslaviji je pokazao da su različite nacije tesno isprepletene. Mi moramo da dođemo do toga da pripadnici različitih nacija mogu da žive zajedno u miru. To se ne može odvojiti granicama i zbog toga ne sme da dođe do razmene naroda, već moramo raditi na tome da ljudi imaju sigurnu budućnost i tamo gde sada žive.
Tomas Zilberhorn (CSU) je državni sekretar u nemačkom Ministarstvu odbrane.