Vojno rešenje destabilizuje region

Redžep Tajip Erdogan važi za čoveka jasnih reči. To se na primer moglo videti dok se na međunarodnoj sceni raspravljalo o masovnim ubistvima Jermena 1915. godine. Kada je Francuska početkom godine donela odluku o kažnjavanju poricanje genocida nad Jermenima, Erdogan je besneo protiv tadašnjeg francuskog predsednika Nikole Sarkozija. Iz izborno-taktičkih razloga on je govorio o „mržnji protiv muslimana i Turaka“. Isto tako se pokazao temperamentnim 2009. godine: na Svetskom privrednom forumu u Davosu ljutito je napustio podijum. Razlog za to je bio što su mu u raspravi sa izraelskim predsednikom Šimonom Peresom o situaciji u Gazi dali premalo vremena da govori.

Oprezni koraci

U poređenju sa ovim temperamentnim ponašanjem, reakcija vlade u Ankari na obaranje turskog borbenog aviona od strane sirijske armije gotovo da je umerena. „Fantom F4“ prošlog petka (22.6.) poleteo je iz vojne baze u provinciji Malatia i srušio se u more u blizini sirijske granice.

Turski ministar spoljnih poslova Ahmet Davotuglu optužio je Siriju da je turski avion oborila u međunarodnom vazdušnom prostoru, ali je priznao da je ovaj avion za trenutak povredio vazdušni prostor te zemlje. Potpredsednik turske vlade Bulen Arinč izjavio je da je reč o „zabrinjavajućem incidentu“ koji, međutim, treba najpre da se razjasni. I predsednik Abdulah Gul je najavio da najpre treba sačekati rezultate istrage.

Pod ruku sa Nato

Sada je Turska pozvala Nato; pri tome se ona poziva na član 4 ugovora Alijanse po kojem se savez sastaje ako neka članica smatra da je ugrožen njen politički integritet i bezbednost. Ugovor Nato, međutim, samo članom 5 predviđa obaveznu podršku članici u slučaju oružanog napada. Na taj član se Turska, međutim, ne poziva. „Turska sigurno ne računa sa time da će Nato sada napasti iz ovog razloga“, kaže Ginter Zojfert iz berlinske fondacije „Nauka i politika“.

Nato je prvi put u svoj istoriji to uradio posle terorističkih napada Al Kaide 11. septembra 2001. u SAD. Sada je reč o srušenom vojnom avionu koji je očigledno povredio vazdušni prostor jedne zemlje, u kojoj mesecima besni krvavi građanski rat. Samo ako bi sirijska armija napala Tursku, vojni protiv-udarac bio bi legitiman. „Mislim da Turska sazivanje Nato samo koristi kako bi se iznašla zajednička linija u sirijskom pitanju. Ali, izgleda da ni Siriji nije stalo do pooštravanja situacije. Doduše, nije se zvanično izvinila Turskoj, ali je portparol sirijskog ministarstva spoljnih poslova Džihad Makdiši na internet-stranici „Sirija danas“ bliskoj vladi objavio da Sirija nema neprijateljskih namera prema susedu. Sirijska strana je u više navrata istakla da je reč o greški.

Teška geostrateška situacija

Niko nije zainteresovan za vojnu eskalaciju u Siriji, pošto bi to moglo da destabilizuje celokupni region, kaže Martin Bek, šef fondacije „Konrad Adenauer“ u Amanu. Posebno bi bili pogođeni Liban i Jordan, ali i kurdske oblasti u Turskoj, Iraku i Izraelu. Sirija je na različitim nivoima uključena u sukobe na Bliskom Istoku, kaže Matijas Dembinski, stručnjak za bezbednost Fondacije za istraživanje mira i konflikata u Hesenu. Ne može se isključiti mogućnost da bi intervencija Zapada mogla da aktivira i druge aktere. Osim toga, u slučaju vojne intervencije zaoštrili bi se i verski frontovi u Siriji, alaviti protiv sunita, hrišćani protiv sunita. „Ako ikada bude uzeta u obzir vojna intervencija, čitav niz partnera u savezu je najavilo da to prethodno mora da odobri Savet bezbednosti UN. A o tome se, trenutno, ne diskutuje“, kaže Dembinski.

Autorke: Diana Hodali / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković