Vodeni topovi u Tbilisiju: građani protestuju, vlast ne haje

Sve je više napetosti na ulicama Tbilisija. Kad se demonstranti približe vratima parlamenta, policija kreće sa suzavcem i vodenim topovima. Iz mase se čuju zvižduci, neki bacaju flaše sa vodom ili kamenica na žandarmeriju koja se zaklanja štitovima.

Navodno je povređeno više policajaca i jedan demonstrant.

„Ne plašimo se ničega“, kaže jedan od demonstranata. „Ovo je naša budućnost, biramo Evropu.“ U masi su zastave Evropske unije.

Ko su „strani agenti“

Vlasti stranke „Gruzijski san“ narednih dana planiraju da izglasaju zakon „o transparentnosti stranog uticaja“, koji kritičari naprosto nazivaju „ruskim zakonom“. Zato se danima protestuje.

Sličan predlog bio je na stolu prošle godine, ali je povučen posle masovnih protesta.

Nacrt zakona predviđa da nevladine organizacije, koje više od petine sredstava dobijaju iz inostranstva, moraju da se registruju kao agenti stranog uticaja i objave svoje prihode. Vladajući govore da je neophodno biti načisto i da sve bude transparentno.

Opozicija je protiv. Jedan od njenih poslanika rekao je da ovaj zakon, „baš kao i zakon koji je doneo Kremlj, cilja da javno proglasi ljude za agente, špijune i izdajnike“.

U sredu je u drugom čitanju u parlamentu zakon imao ubedljivu većinu – 83 za, 23 protiv. Potrebno je da bude usvojen i u trećem čitanju, koje se očekuje sredinom maja. U parlamentu je bilo vruće, bilo je fizičkog naguravanja.

Propis sličan ruskom

Gruzijska predsednica Salome Zurabišvili kritikovala je predlog zakona i najavila da ga neće potpisati. Većina u parlamentu može premostiti taj veto i zakon na kraju može potpisati i predsednik parlamenta.

U Rusiji je od 2012. na snazi sličan propis, kritikuju demonstranti u Tbilisiju, s ciljem da se sistematski uguše civilno društvo i nezavisni mediji.

„Radi se o kontroli medija i nevladinog sektora“, kaže jedna demonstrantkinja. „Zakon je proruski.“

U jeku rata u Ukrajini, Gruzija je u decembru dobila status kandidata za EU. „Moramo se boriti protiv zakona. I svega što nas udaljava od Evrope“, kaže drugi demonstrant. „Moramo dati sve od sebe da uđemo u EU što brže.“

Evropska unija takođe je kritikovala zakon kao i postupanje policije prema demonstrantima, podsećajući zvanični Tbilisi šta su obaveze kandidata za pristupanje EU.

Vladajuća stranka na rečima takođe hoće evropske integracije. Istovremeno održava dobre odnose sa Moskvom.

Pretučen lider opozicije?

Lider opozicionog prozapadnog Ujedinjenog nacionalnog pokreta Levan Kabiešvili bio je priveden, policija ga je navodno tukla, kažu iz njegovog tabora.

Zamenik ministra unutrašnjih poslova je rekao da je Kabiešvili uhapšen kad je probijao policijski kordon i pružao otpor u utorak. Te večeri je privedeno preko šezdeset ljudi. Opozicija i demonstranti „neprestano čine nasilje“, rekao je zamenik ministra.

U sredu se pak Kabiešvili pojavio u parlamentu sa vidnim povredama nosa i oka, i pozvao vlasti da odustanu od zakona. „Još je samo pet meseci do izbora. Možda više nikad neću videti na ovo oko, ali u zemlji će istina biti prepoznata.“

Odnosi Rusije i Gruzije su komplikovani od raspada Sovjetskog Saveza, posebno od kratkog rata 2008. kada je Tbilisi izgubio kontrolu nad dva separatistička proruska regiona, Abhazijom i Južnom Osetijom.

To ostaje glavni balvan u odnosima dve zemlje, koji su donekle normalizovani otada. Gruzija se ipak pridružila međunarodnim rezolucijama koje osuđuju rusku agresiju na Ukrajinu.

U oktobru zemlju čekaju parlamentarni izbori. Poslednje ankete vide vladajući „Gruzijski san“ na prvom mestu sa oko 36 odsto podrške, dok Ujedinjeni nacionalni pokret može da računa na oko 21 odsto glasova.

nr (ap, ard)