Vlada u slepoj ulici

U zgradi parlamenta u Bagdadu u toku je veliko čišćenje. Demonstranti su tokom proteklog vikenda zauzeli zgradu, uništili nameštaj i razbili prozore. Ipak, mnogo teže će ići sa čišćenjem „krhotina“ na političkoj sceni. Premijer Hajder al-Abadi po treći put nije uspeo da, prilikom podele mesta u vladi, prevaziđe sistem koji se zasniva na konfesiji i etničkoj pripadnosti ministara. To je izazvalo ogorčenje u narodu. Demonstranti su upali u takozvanu „zelenu zonu“, vladinu četvrt u centru Bagdada. Ona je inače dobro čuvana i praktično hermetički odvojena od ostatka grada. Napadnuta su vozila kojima su poslanici bežali iz te zone, a snage bezbednosti nisu reagovale.

Za Anju Veler-Šek, šeficu regionalnog biroa fondacije Fridrih-Ebert u Jordanu, potpuno je neshvatljivo kako su demonstranti savladali prepreke koje su inače napravljene da bi zaštitile vladine službenike od terorističkih napada. „Ne radi se tu o jednom kontrolnom punktu, već o čitavom nizu na kojima se nalaze teško naoružani vojnici i oklopna vozila“, kaže Veler-Šek za DW.

U „zelenoj zoni“ nalaze se, ne samo parlament i zgrade ministarstava, već i brojne ambasade, kao i predstavništvo UN. Anja Veler-Šek smatra da su vojnici jednostavno „kapitulirali“ pred masom. Da su otvorili vatru, došlo bi do velikog krvoprolića.

Selfi-fotografije u parlamentu

Mnogi demonstranti su juriš na zgradu parlamenta doživeli kao opštenarodno veselje. Noseći zastave, plesali su u dvoranama koje su im inače nedostupne. Mobilnim telefonima pravili su selfi-fotografije i bili ogorčeni zbog toga što su kancelarije poslanika prijatno klimatizovane, dok stanovništvo u ostatku zemlje struju ima samo po nekoliko sati dnevno.

Bes među narodom izbio je zbog političkog i privrednog zastoja koji Irakom vlada već mesecima. Teroristička milicija „Islamska država“ i dalje kontroliše velike delove države i ponovo su tokom proteklog vikenda njeni pripadnici izveli samoubilačke napade. Istovremeno, snabdevenost stanovništva sve je lošija, a politička elita bse rine samo za svoje privilegije – tako bar to vidi većina građana.

Kompetentnost umesto konfesije

Poziv na proteste uputio je uticajni šiitski propovednik Muktada al-Sadr. Njegove pristalice već mesecima demonstriraju tražeći reforme. Umesto proporcionalnog sistema koji u državi u kojoj žive suniti, šiiti i Kurdi omogućava procentualnu raspodelu funkcija na osnovu etničke nacionalne i verske pripadnosti, oni traže da se imenuje vlada koja će se birati prema stručnosti ministara. Zahtev glasi: kompetentnost umesto konfesije. Međutim, brojni političari i stranke za tako nešto nisu zainteresovani.

Dve trećine Iračana su šiiti, a šiitske alijanse dominiraju i u parlamentu. Ipak, dosadašnji politički savezi postali su krhki. Premijer Al-Abadi, i sam šiit, ne uspeva da nametne svoj stav čak ni u sopstvenim redovima. Pri tome je pre dve godine i preuzeo vlast upravo s namerom da stvori okruženje u kojem će se prevazići duboko nepoverenje među sunitima, šiitima i Kurdima.

„Premijer želi da imenuje nove ministre, ali ima slabu podršku baze“, objašnjava Dlaver Ala'Aldin, predsednik Instituta za istraživanje Srednjeg istoka iz severnoiračkog Erbila. „Premijera podržava samo još šačica poslanika. Njegovi najveći rivali su njegove partijske kolege i raniji saradnici“, kaže Ala'Aldin. Premijer Al-Abadi je delimično i sam odgovoran za anarhiju zbog oklevanja, ali i zbog, s jedne strane neodlučnih, a s druge populističkih poteza koje je povlačio.

Zakazivanje političke elite

Prema proceni Ala'Aldina, zakazala je celokupna politička klasa. I pokret iza propovjednika El-Sadra zvanično se zalaže za promene, ali sledi sopstvene političke interese. „Ni bilans tog pokreta nije ni za dlaku bolji od bilansa drugih“, kaže taj bivši ministar za visoko obrazovanje na područjima pod kurdskom upravom.

Susedni Iran, takođe zemlja sa šiitskom većinom, ima veliki uticaj na politiku koja se vodi u Bagdadu. Ipak, bilo je primetno da su se na demonstracijama proteklog vikenda čuli i glasovi protiv toga. „Ne bi trebalo zanemariti ni to što su brojni demonstranti uzvikivali 'Iran napolje', nakon što su upali u parlament“, ukazuje Anja Veler-Šek. Irački duhovni vođa, ajatolah Al-Sistani, za sada se drži po strani. „Ima razlike između iračkog i iranskog duhovnog vođe. Irački lider šiita Al-Sistani sebe ne vidi kao političkog vođu“, kaže Veler-šek. Nasuprot tome, u Iranu je verski lider taj koji ima poslednju reč.

Demonstranti su napustili „zelenu zonu“, ali je potpuno neizvesno šta će se dalje dešavati. U parlamentu nema većine koja bi podržala promene unutar vlade ili dublje reforme sistema. Međutim, poslanici trenutno nemaju više čak ni sigurno mesto na kome mogu da se sastanu. Ala'Aldin smatra da je moguće raspisivanje novih izbora: „U suprotnom, moramo biti spremni na haos i nasilje.“