Rezultat je bio tesan – Angela Merkel je dobila samo devet glasova više od broja potrebnog za većinu – najmanje 35 poslanika vladajuće koalicije nije htelo da je podrži. No, ona je ipak – u svojoj 63. godini – četvrti put izabrana za nemačku kancelarku.
Jedan tako slab rezultat u Velikoj koaliciji, u koju su Demohrišćani i Socijaldemokrate stupili kao u brak iz računa, ima svoju tradiciju u velikim koalicijama. I 2005. i 2013. godine je na tajnom glasanju iz redova same koalicije nedostajalo osam do deset odsto glasova. No, kancelarska većina je kancelarska većina. Za nju je uvek postojala tesna većina – i ne više od toga.
Posle proteklih šest meseci, rezultat tog izbora je signal. Velika koalicija je nakon svega reč „novo“ ugradila u koalicioni ugovor kao jedan od ključnih pojmova. Mogao se očekivati i neki drugi signal, na primer, zajedništva, ali – nije ga bilo. I to je signal.
Veliki broj izazova
Nemačka ponovo ima kancelarku i potpuno funkcionalnu vladu. To je dobro, jer je već bilo krajnje vreme s obzirom na brojne izazove unutrašnje i spoljne politike. Uzavrela debata o radu narodnih kuhinja i siromaštvu u Nemačkoj pokazuje da postoje novi lomovi u nemačkom društvu, koji nisu isključivo povezani sa pitanjem izbeglica. Na međunarodnom planu, čekaju Evropa i pre svega francuski predsednik Makron. A tu su i trgovinski rat sa SAD, vladajući stil Donalda Trampa, napetosti između Velike Britanije i Rusije – svaka pojedinačna tema je diplomatski izazov.
Izbor kancelarke je tačka na 171 dan političkog rvanja. Taj 171 dan je pokazao: nemački politički sistem je spreman za takve izazove. To je dobar znak. Ali, Nemci bi trebalo da budu malo skromniji pri ocenjivanju političkih procesa u drugim zemljama koje su slične prepreke morale da savladaju u mnogo težim vremenima. Četvrti mandat će za Angelu Merkel biti nova, možda i najvažnija politička proba do sada.
Predsednik – više od puke simbolike
Tokom prepodneva, Merkelova se iz zgrade Rajhstaga dvaput vozila u dvorac Belvi kod nemačkog predsednika Štajnmajera. To je gotovo propisan ritual. Posle izbora se ide kod predsednika na zvanično imenovanje, a onda se polaže zakletva u parlamentu, da bi se potom sa ministrima ponovo išlo predsedniku države. No, to je ovaj put bilo mnogo više od običnog rituala.
Jer, bez odlučne – i neophodne – intervencije ovog predsednika u decembru, Merkelova ne bi ni mogla da postane kancelarka četvrti put. Prvi čovek države je jasno opomenuo vodeće političare najvećih poslaničkih grupa, podsetio ih na njihovu odgovornost. Ostatak je poznat. Vremena u kojima je funkcija predsednika države izgledala kao simbolička, prošla su.
U to se uklapa činjenica da se na dan izbora kancelarke čuo jedan jedini govor - i njega je održao predsednik. „Da bi se povratilo izgubljeno poverenje, neće biti dovoljno samo da staro dobije nov preliv – ova vlada mora da se dokaže na nov i drukčiji način.“ Štajnmajerova iznenađujuće jasna opomena je danas postala naslov nove koalicije.