Više saradnje, više bezbednosti

List Zidkurir iz Konstanca ističe da je napadač već bio poznat policiji i da je bio kažnjavan: „Zašto pravna država stalno zakaže kada izvršioce tih dela treba sprečiti dok je vreme – u Francuskoj, kao i u Nemačkoj? Uobičajenim refleksima ne može da se dobije bitka protiv terorizma, ovaj slučaj to jasno pokazuje. Deportacija? Napadač je bio pred sudom u Nemačkoj i zatim je proteran u Francusku. Ograničiti doseljavanje? Dvadesetdevetogodišnjak doduše ima severnoafričke korene, ali je rođen u Francuskoj i državljanin je te zemlje. Istorija ovog napada manje ima veze s pitanjem doseljavanja, a više sa neuspelom integracijom.“

I list Frankfurter algemajne cajtung terorizam u susednoj zemlji pre vidi kao domaći proizvod. „Zato je suluda ocena Marin Lepen da je terorizam moguće pobediti deportacijom stranaca koji predstavljaju pretnju. Time se ne bi smanjili izazovi. Francuska će još dugo ispaštati zbog neuspelog modela integracije, čije slabosti su mala jednakost šansi u školskom sistemu, visoka kvota prekida školovanja i velika nezaposlenost mladih. Otklanjanje tih propusta je mnogo teže, skuplje i napornije, nego organizacija deportacije onih koji ugrožavaju bezbednost. Inicijativa Makrona da se tokom prva dva razreda osnovne škole uvedu posebna odeljenja kako bi se osiguralo da niko ne izgubi kontinuitet u školovanju, samo je prvi korak na putu ka jednakosti šansi.“

„U Nemačkoj su neki možda pomislili da je gotovo sa terorizmom džihada, otkako je Islamska država u Iraku i Siriji velikim delom poražena“, piše list Rajnfalc iz Ludvigshafena: „U Francuskoj to niko nije mislio. Napad u Stazburu je treći koji se ove godine desio na teritoriji Francuske, a peti za vreme predsedavanja Emanuela Makrona. Prema podacima jedne studije francuskog Centra za istraživanje terorizma, Francuska je između 2013. i 2016. godine od svih zapadnih zemalja bila najviše na udaru.“

Sa druge strane, list Frankfurter rundšau piše da je opasnost od terorizma danas manja nego 2016, te da se broj terorista širom sveta smanjio. „Za žrtve i članove njihovih porodica to nije uteha, ali za ostale možda jeste.” U tekstu se dalje traži intenzivnija, zajednička borba protiv terorizma. „Napadi u Berlinu i Strazburu jasno pokazuju evropsku dimenziju terora. Sve govori u prilog tome da problem treba rešavati na evropskom nivou.“

Detaljnije o tome piše Badiše nojesten nahrihten iz Karlsruea: „Na stolu je predlog da se Europol pretvori u neku vrstu evropskog BKA (nemački Savezni kriminalistički ured, prim. prev.) i da po uzoru na nemački zajednički centar za odbranu od terorizma postane njegov evropski pandan, gde bi se skupljale i analizirale informacije svih bezbednosnih službi. Ali onaj ko je video koliko nemačke pokrajine teško svoje nadležnosti ustupaju savezu, taj naslućuje koliko bi tek veliki otpor bio nacionalnih vlada. Ipak, u zoni Šengena sa svojim otvorenim granicama, nužno je ustupanje nacionalnih kompetencija evropskim službama. U slobodarskom društvu samo više saradnje garantuje više bezbednosti.“

Priredio Boris Rabrenović

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android