Više izbeglica – više kriminala
4. januar 2018.
Kristijan Pfajfer je, zajedno sa kolegama Dirkom Bajerom i Serenom Klimom, za nemačko Ministarstvo za porodicu i omladinu izradio studiju koja se bavi situacijom u Donjoj Saksoniji, ali veruje da su zaključci primenjivi na celu Nemačku. U toj studiji, autori se bave pre svega porastom nasilnih krivičnih dela između 2014. i 2016. koja su obuhvaćena kriminalističkom statistikom.
Pojam „izbeglica“ su autori studije ograničili na potražioce azila, azilante, ljude kojima je priznato pravo nemačke države na pomoć uključujući i supsidijarnu zaštitu, izbeglice koje su došle u okviru međunarodno dogovorenih „kontingenata“ i osobe sa takozvanim „trpljenim“ boravkom kao i oni koji su u Nemačkoj iako im je pravo na boravak zvanično uskraćeno.
- pročitajte još: Rendgen za navodno maloletne izbeglice?
Studija kaže da je broj takvih krivičnih dela u Donjoj Saksoniji porastao za 10,4 odsto, a 92,1 odsto tog porasta se može pripisati izbeglicama. Ona pokazuje i da pridošlice iz Maroka, Alžira i Tunisa mnogo više upadaju u oči kriminalnim ponašanjem od onih iz Sirije, Iraka i Avganistana. Severnoafrikanci u Donjoj Saksoniji čine samo 0,9 odsto izbeglica, ali 17,1 odsto osumnjičenih za krivična dela među izbeglicama.
Autori studije smatraju da su muškarci starosti između 14 i 30 godina, koji su i najveći vinovnici nasilja među izbeglicama u Donjoj Saksoniji, „u svakoj zemlji sveta natprosečno zastupljeni kao vinovnici nasilja“. Oni ukazuju i da većina muških izbeglica u pomenutoj starosnoj dobi živi u Nemačkoj „bez partnerki, majki, sestara ili drugih ženskih osoba“ te da tako kod njih samo „u ograničenoj meri“ postoji „preventivno (u smislu nasilja), civilizujuće dejstvo žena. Među izbeglicama tako mogu da nastanu grupacije mladih muškaraca koje razvijaju sopstvenu dinamiku orijentisanu na nasilje. Zahtev da se izbeglicama pridruže njihove porodice koje su ostale u otadžbini ovde nalazi svoje kriminološko utemeljenje.“
Autor studije Pfajfer tvrdi da stepen kriminala ima veze sa perspektivom ostanka u Nemačkoj. Tako se, prema njegovim izjavama za javni servis ZDF, došljacima iz Severne Afrike poručuje: „Vi nemate šanse, svi vi morate da se vratite kući“, dok se ratnim izbeglicama vrlo brzo šalje signal da mogu da ostanu u Nemačkoj i onda se ti ljudi, kako on kaže, „trude da ne učine ništa pogrešno“.
- pročitajte još: Jedini izbor za izbeglice u Grčkoj je – napred
U studiji dalje piše da, kada je reč o ubistvima, „više od 91 odsto njih se dešava među samim izbeglicama ili drugim ne-Nemcima, a tako je u tri četvrtine slučajeva i kada se radi o teškim telesnim povredama. No, u slučaju krađa, 70 odsto žrtava su Nemci. Moguće je da počinioci među njima očekuju veći plen. I kada je u pitanju silovanje ili napastvovanje, dominiraju nemačke žrtve (58,6%). To bi moglo imati veze sa jakim ustezanjem stranih žrtava i posebno izbeglica da se obrate nemačkoj policiji, dok su nemačke žrtve mnogo spremnije da podnesu tužbe. U tom kontekstu“, piše dalje u studiji, „treba imati u vidu i da izbeglice nisu u istoj meri kao Nemci upoznate sa svojim pravim i mogućnostima kao žrtve nasilja.“
Evo izvoda iz karakterističnih komentara koje su povodom studije objavljeni u nemačkoj štampi:
Švebiše cajtung (Ravensburg): „Prvo saznanje: očigledno postoji veza između porasta nasilja u Nemačkoj i velikog priliva izbeglica. Drugo: među nasilnicima je najviše Severnoafrikanaca. Treće: dobro je što istraživači jasno navode mačo-kulturu u zemljama porekla kao uzrok.“
Ludvigsburger krajscajtung (Ludvigsburg): „Da, kriminal među izbeglicama je veliki. Ali ti ljudi nisu više kriminalni zato što su izbeglice. Žene, stariji muškarci i deca među njima nisu upadljiviji od domaćeg stanovništva. Baš kao ni prave ratne izbeglice koje se trude da ostanu ovde. Veća spremnost na kriminal je očito rezultat većeg udela mladih muškaraca. I nemački mladi muškarci se češće kriminalno ponašaju nego ostatak građana. Kod mnogih mladih izbeglica tome treba dodati i nedostatak veze ili perspektive, posebno kod mladih iz Severne Afrike koji nemaju izgleda da budu priznati kao izbeglice.“
Zeksiše cajtung (Drezden): „Dobro je da su brojke na stolu. Tako se jedan gorući problem mnogo realnije može sagledati nego kroz diskusije prožete emocijama. Studija pokazuje da su dva gledišta kada je reč o toj spornoj temi potpuno pogrešna: Nisu sve izbeglice kriminalne, niti su sve izbeglice ljudi koji bezuslovno hoće da se pridržavaju pravila i zakona zemlje koja ih štiti.“
Vestfeliše nahrihten (Minster): „Dobro je što se s onu stranu samocenzure koja proističe iz političke korektnosti otvoreno barata brojkama da se traže uzroci i putevi rešenja. Imenovanje činjenica onakvim kakve jesu ne znači da će sada biti stigmatizovani svi doseljenici. Naprotiv: diferenciranje bi moralo da radikalnim desničarima oduzme osnov za rasisitčki motivisanu diskriminaciju.“
- pročitajte još: Izbeglički domovi – skupi i prazni
Folksštime (Magdeburg): „Ova studija nije donela ništa senzacionalno novo. To što veliki broj mladih muškaraca znači i veliki broj kriminalnih delikata, pokazuju i policijske statistike. No, istraživanje će biti od značaja za Demohrišćane u pregovorima sa SPD o formiranju velike koalicije.“
Hanoverše algemajne cajtung (Hanover): „Hitno se traži novi nemački konsenzus o izbeglicama! Možda je problem u tome što su ljudi otvoreniji prema onima koji se pridražvaju pravila, pa i kada se radi o pridruživaju porodica izbeglicama koje su došle u Nemačku. A oni koji ne poštuju pravila, što počinje lažnim predstavljanjem, primanjem dvostruke novčane pomoći, napastvovanjem žena ili sitnim kriminalom, moraju računati sa novom čvrstinom vlasti i moraju novim tempom biti kažnjavani i vraćani kući.“
priredio Saša Bojić