Vikiliks objavljuje "dokumentovano krvoproliće"

SAD su pozvale Vikilis da odmah povuče sa mreže ova dokumenta. A američki „Njujork Tajms" ,nemački „ Špigel", britanski „Gardijan" i francuski „Mond" već su preneli informacije iz dokumenata koja potiču iz banke podataka Pentagona, u periodu od 1. januara 2004. do 31. decembra 2009. Podaci dokumentuju krvavu svakodnevicu rata i ilustruju bespomoćnost američkih jedinica u sve većem haosu u Iraku. Osnivač Vikiliksa, Džulijan Asanž, izjavio je u razgovoru za Si-En-En da je „dokumentovano krvoproliće u do sada nepoznatim razmerama".

Iz dokumenata između ostalog proizilazi da je američka armija znala za brutalna mučenja iračkih snaga bezbednosti nad zatvorenicima, ali često nije intervenisala. U dokumentima je opisano da je prilikom blokada ulica američkih vojnika, ubijeno na stotine iračkih civila. Prema internim podacima američke vojske, od početka invazije 2003. i kraja 2009. ubijeno je 109.000 Iračana – od kojih 63 odsto civila!

Vikiliks je već u julu objavio 77.000 tajnih dokumenata o situaciji u Avganistanu, čime je izazvao bes američke vlade. Prema pisanju „Gardijana", dokumenta o Iraku dolaze iz istog izvora. Američka ministarka inostranih poslova Hilari Klinton oštro je kritikovala objavljivanje ovih podataka.

A list „Ziddojče Cajtung" na prvoj strani objavljuje tekst o tome kako je njen suprug, bivši predsednik Bil Klinton svojevremeno negde zaturio svoju karticu sa kodom za atomski napad. List se pri tome poziva na memoare bivšeg šefa američkog generalštaba Hjua Šeltona u kojima piše da je super sila Amerika, 2000. godine mesecima bila nesposobna za napad, pošto je tadašnji predsednik negde zaturio takozvani „biskvit", kako stručnjaci za bezbednost nazivaju belu karticu. U memoarima pod naslovom „Bez oklevanja - odiseja jednog američkog ratnika" general Šelton piše da Klinton mesecima nije obavestio generale da mu je kartica nestala. Sve je otkriveno tek kada je tajni broj trebalo da bude zamenjen novim. Šta to znači? Da bi u slučaju rata komandni sistem bio blokiran ….

U istom listu, u komentaru povodom protesta u Francuskoj piše: "Na duži period francuski predsednik Nikola Sarkozi ne može da vlada protiv svog naroda. Zato bi sindikatima i mladima koji protestuju što pre trebalo da pruži ruku. On bi to mogao da učini tako što bi se latio rešavanja problema koji više pritiskaju zemlju od reforme penzionog sistema – a to su sve veća nezaposlenost među mladima i iseljavanje industrije van zemlje. Ali, ni to ne ide bez bolnih reformi – kako to pokazuje Nemačka. Predsednik mora da pronađe put kako bi pridobio Francuze - na čemu mu niko ne zavidi!"

A Frankfurter Algemajne Cajtung u komentaru na istu temu primećuje: „Sarkozi je u više navrata impresionirao Francuze, upotrebom sile. Ovoga puta moraće da ih uveri u ispravnost svojih koraka. Pitanje je da li je to još uvek moguće bez žrtve?"

Pripremila: Mirjana Veljković

Odg. urednik: Jakov I. Leon