Više toaleta – bolja prodaja pića

Između broja prodatih pića i broja toaleta postoji direktna srazmera. Logično. Onaj ko više pije, češće mora... „To nije sasvim pogrešno. Ali, mnogo je zanimljivije to što je u stvarnosti sasvim drukčije. Što se duže čeka u redovima pred toaletima, tim manje se pije, jer je veće uzdržavanje", kaže Štefan Lajtmanslener. Ovaj Austrijanac vodi preduzeće Qounts koje je specijalizovano za prebrojavanje posetilaca svih mogućih manifestacija.

Dame moraju češće

Težište Lajtmanslenerovog rada su bezbednosni aspekti manifestacija, „ali", kaže, „uvek sam se pitao zašto organizatori prihvataju to što postoje dugi redovi pred toaletima". Većini ugostitelja je jasno da će obrt biti manji ako ljudi moraju da dugo čekaju pred šankom da bi poručili piće. Ali, većini očigledno nije jasno „da to važi i na drugom kraju proizvodnog lanca". Onaj ko mora dugo da čeka pred WC-om, smanjiće i potrošnju – pogotovo dame, koje češće idu u toalet – jer niko ne voli stajanje u dugim redovima. „I pošto je čekanje dosadno, dame često povedu i neku prijateljicu da im pravi društvo, bez obzira na to da li prijateljica mora ili ne, i tako se u redu nađu dve žene koje za to vreme, naravno, ne naručuju piće", kaže Lajtmanslener.

On je to stanje analizirao i na primeru jednog omiljenog hamburškog božićnog vašara. Taj vašar svakog dana poseti 55.000 ljudi a svaki posetilac prosečno provodi po pola sata obilazeći štandove. Pola sata je vrlo kratko vreme, a Lajtmanslener smatra da bi ono bilo duže kada na vašaru ne bi postojao samo jedan toalet, već više njih: „Većina posetilaca za tih pola sata popije bar jedan punč. Pri ceni od četiri evra po čaši punča, to znači ukupan obrt od oko 210.000 evra dnevno. Dnevno! Kada bi ljudi mogli da ostanu duže, više bi konzumirali i obrt bi se bitno povećao."

Uniseks-toaleti kao rešenje?

Božićni vašar o kojem je reč je imao samo jedan sanitarni čvor koji se sastojao od dva kontejnera. Svaki je imao četiri kabine za žene i dve kabine i četiri urinala za muškarce. Tako da muškarci imaju 50 odsto više mogućnosti da se olakšaju. Računajući i vreme čekanja, žene su u toaletu prosečno provodile po 3,15 minuta, a muškarci po 2,5 minuta.

Ženama je potrebno više vremena, imaju manje mogućnosti, a pri tome moraju i češće u WC, ako konzumiraju onoliko pića kao i muškarci. Lajtmanslenerov zaključak: „Onaj ko želi da poveća obrt, treba da dve trećine toaleta uredi za žene, a jednu trećinu za muškarce. Ili, još, bolje, da instalira uniseks-toalete. Svaki ugostitelj koji štedi na toaletima ostvaruje manji obrt."

Dobar servis znači: dovoljno toaleta

U karnevalskim metropolama, organizatori i ugostitelji svake godine postavljaju gomile montažnih toaleta ili kontejnera kao i WC-a za hendikepirane osobe. Jans-Peter Zuhand iz Komiteta diseldorfskog karnevala, kaže: „Pobrinuli smo se da duž čitavog puta kojim se kreće karnevalska povorka bude dovoljno toaleta. Ove godine smo postavili oko 50 mobilnih toaleta." Cilj je da svaki posetilac nađe WC za samo nekoliko minuta.

U Menhengladbahu je prošlog vikenda prvi put postavljeno više mobilnih urinala. „Cilj je bio više da se spreči uriniranje na javnim mestima nego da se poveća obrt ugostitelja", kaže Johanes Jansen, predsedavajući „Inicijative za Stari grad Menhengladbah". Što se tiče argumenata Štefana Lajtmanslenera, Jansen primećuje: „To zvuči logično – ali naši ugostitelji imaju i problem sa ljudima koji kupuju jevtino pivo na kiosku a onda idu u kafanu da bi koristili toalet."