Venecuela na pragu građanskog rata?

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro je glasanje o formiranju Ustavotvorne skupštine proglasio za uspeh i rekao da je to bilo „najveće glasanje za revoluciju“. Prema navodima državne izborne komisije, glasalo je više od osam miliona građana – 41,5 odsto građana sa pravom glasa. Opozicija govori o samo „dva do tri miliona“ glasača.

Maduro je početkom juna inicirao glasanje kako bi učvrstio svoju poziciju. U Venecueli već mesecima traju protesti protiv njega i njegove vlade, u kojima je dosad život izgubilo više od 100 ljudi. Demonstranti optužuju predsednika da uvodi diktaturu i strahuju da bi nova Ustavotvorna skupština mogla da zameni parlament, u kojem opozicija ima dvotrećinsku većinu.

„Iako je potpredsednik Tarek El Aisami govorio o masovnom odzivu birača na ovaj referendum, na slikama se vide uglavnom prazni izborni lokali“, piše magazin Fokus: „Na stotine hiljada radnika u državnim firmama je izvršen pritisak da glasaju. Maduro je bio i na meti podsmeha – hteo je da demonstrira kako izborni sistem savršeno funkcioniše pa je u izbornom lokalu u kojem je glasao dao da mu skeniraju ličnu kartu. Na ekranu računara se pojavio natpis: Ova osoba ne postoji ili je dokument poništen. Snimak na kojem se to vidi širi se po internetu.“

Levičarski dnevnik Junge velt piše da su „međunarodni mediji preneli izveštaje o pokušajima da se građani primoraju da glasaju i tako počeli propagandni rat o interpretaciji izlaznosti na glasanje koje je opozicija bojkotovala. Tako je agencija Rojters javila da je pre izbora vršen pritisak na zaposlene u državnim firmama, kao i da je nekim građanima zaprećeno da će, ako ne budu glasali, izgubiti pravo na subvencionisane namirnice. Takve spekulacije je podstakao i predsednik Maduro, kada je najavio da će biti registrovane i domovinske iskaznice glasača (Carnetes de la Patria) – ta iskaznica je paralelni lični dokument sa podacima o zdravlju građana, njihovom učešću na izborima i u socijalnim projektima vlade.“

Novo telo sa 545 članova bi zaista moglo da se postavi iznad svih drugih institucija u državi. Kriterijume za izbor tih članova je utvrdio sam Maduro. On tvrdi da će Skupština koju je nazvao „novom supersilom“ okončati „oružanu pobunu“ i doneti mir. Ona će moći da ukine imunitet parlamentarnih poslanika.

Vođa opozicije Enrike Kapriles je rekao da je referendum o formiranju tog tela bio „prevarantski proces“ i da ga opozicija „nikada neće priznati“ i da za nju „on ne postoji“. Opozicija tvrdi i da je za vreme nereda prilikom održavanja referenduma ubijeno 15 ljudi. Vlada javlja da referendum protekao mirno u čitavoj zemlji i da nije bilo nikakvih žrtava.

„Da li sada preti građanski rat?“, pita se radio Dojčlandfunk: „Jučerašnji dan je bio najkrvaviji otkako su počeli protesti. U Karakasu je eksplodirala bomba koja je povredila osmoricu policajaca, a svuda u zemlji je bilo sukoba demonstranata i policije.“ Radio citira Luisa Visentea Leona, šefa trusta mozgova Dataanalisis, koji kaže da, ako dođe do takvog rata, „on neće biti konvencionalan. Postoji opasnost od formiranja sve više paravojnih grupa i urbane gerile i da to potrese čitavu zemlju. Ako opozicija i vlada ne budu uskoro počele sa pregovorima o novim izborima, taj scenario bi mogao da postane realnost.“

SAD su saopštile da neće priznati ovaj referendum jer Ustavotvorna skupština, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova u Vašingtonu, podriva pravo venecuelanskog naroda na samoopredeljenje. Osim toga, on je „još jedan korak ka diktaturi“. Prema informacijama Rojtersa, SAD će hitno uvesti nove sankcije Venecueli. Od južnoameričkih zemalja, samo Bolivija sa predsednikom Evom Moralesom podržava Nikolasa Madura i priznaje ovaj referendum.

„Venecuela se kreće ka statusu međunarodnog parije“, piše Špigel onlajn, „a to ima posebnu težinu, jer ova južnoamerička država 70 odsto dobara za konzumiranje mora da uvozi. Čak 95 odsto prihoda venecuelanska država ostvaruje prodajom nafte. Masovan bojkot kupovine venecuelanske nafte bi mogao da ubrza kraj ove vlade. (...) Situacija bi mogla da postane posebno neprijatna za glavnu državnu tužiteljku Ortegu Dijaz koja je proteklih meseci upala u oči kao najpoznatija kritičarka Madura iz njegovih sopstvenih redova. Ona je više puta rekla da se Maduro kreće ka autoritarnom režimu.“

priredio Saša Bojić