Valeri Žiskar Desten preminuo od posledica Kovida-19
3. decembar 2020.
Valeri Žiskar Desten je bio proevropski političar desnog centra i predsednik Francuske od 1974. do 1981. godine. Njegovih sedam godina na vlasti obeležila je liberalizacija zakona o razvodu, abortusu i kontracepciji. U okviru modernizacije francuskog društva, Desten je snizio starosnu dob za glasanje sa 21 na 18 godina i uveo zakon o jednakim platama i mogućnostima za žene.
Glasno se protivio smrtnoj kazni, ali je malo učinio da je ukine dok je bio na funkciji. Odbio je da ublaži tri smrtne kazne donete za vreme njegovog boravka u Jelisejskoj palati, a poslednja upotreba giljotine u Francuskoj dogodila se 1977. tokom njegovog predsedavanja.
Bliske veze sa Nemačkom
Žiskar Desten je imao bliske lične veze sa Nemačkom. Govorio je namački jezik i prijateljstvo sa tadašnjim nemačkim kancelarom Helmutom Šmitom bilo je simbol prisnih odnosa te dve zemlje. Njih dvojica su postavili temelj zajedničkoj evropskoj valuti, evru.
Desten je takođe pomogao da se utre put stvaranju samita G7, sastanka sedam najmoćnijih ekonomija sveta. Na njegovu inicijativu lideri su se prvi put sastali 1974. kao G5 nakon globalne naftne krize prethodne godine.
Valeri Mari Rene Žorž Žiskar Desten je rođen 2. februara 1926. u Koblencu u Rajnskoj oblasti, koja je tada bila pod okupacijom Francuske. Njegov otac je bio državni službenik koji je radio za francuske okupatorske snage, dok je njegova majka poticala od francuskog kralja Luja XV preko jedne od njegovih ljubavnica.
Nemačku okupaciju Pariza doživeo je vrlo lično: „Tada sam bio srednjoškolac i svako jutro me je budilo pevanje nemačkih vojnika ispod mog prozora. Time sam i danas dirnut", piše nemački javni servis Tagesšau u nekrologu.
Desten se pridružio francuskoj grupi otpora pre nego što se 1944. prijavio u tenkovski bataljon, zaradivši orden u poslednjim mesecima rata.
Posle Drugog svetskog rata diplomirao je na francuskom elitnom univerzitetu ENA, za koj use kaže da je akademija za državne kadrove. Potom je postao ministar ekonomije i finansija. Posle smrti predsednika Žorža Pompidua, izabran je na najvišu funkciju države - postao je predsednik u 48. godini.
Afere i skandali
Pred kraj mandata, njegov ugled je bio narušen - između ostalog i zbog afere oko dijamanta, poklona od Centralnoafričkog diktatora Bokase. To mu Francuzi nisu oprostili i 1981 je izgubio izbore protiv Fransoa Miterana.
Desten je od 11. decembra 2003. bio član Francuske akademije. Zbog njihove neizmerne važnosti za Francusku, njene članove Francuzi naizivaju „besmrtnicima".
Desten je pisao političke knjige, kao i ljubavne romane. Zbog knjige „Princeza i predsednik", bilo je spekulacija o ranijoj vezi sa Lejdi Di. Međutim, otac četvoro dece je potom izjavio da je ljubavna priča bila izmišljena.
Dve godine pre smrti, 92 godišnji Desten je ponovo dospeo na naslovnice: novinarka nemačkog javnog servisa WDR-a optužila ga je da ju je nemoralno dodirnuo nakon intervjua 2018. Desten je to odbacio kao „groteskno".
Bolest pred kraj dugog života
Valeri Žiskar Desten poslednjih meseci je nekoliko puta bio u bolnici zbog srčanih problema. Poslednji put je viđen u javnosti 30. septembra 2019. u Parizu, kada je pogrbljen išao u povorci na sahrani bivšeg predsednika Žaka Širaka.
Predsednik Emanuel Makron odao je počast svom prethodniku, rekavši da je sedmogodišnji mandat Žiskara Destena „transformisao Francusku". U skladu sa voljom Žiskara Destena, njegova sahrana će biti održana u uskom porodičnom krugu.
dr,ts,dpa,rtr