Utaja poreza u Grčkoj „nacionalni sport“

Grčki parlament će kako je najavljeno u septembru usvojiti oštriji zakon, koji će to i omogućiti. Prema nekim procenama, zbog utaje poreza, državni budžet biva uskraćen za preko 20 milijardi evra godišnje.

Spisak onih koji izbegavaju plaćanje poreza je sve veći. To nisu samo bogati lekari ili advokati, i profesori i prosvetni radnici će morati da polažu račune Poreskoj službi, koja se posebno naoštrila da utvrdi da li u narodu veoma popularni astrolozi, koji zarađuju milione, uredno plaćaju porez. Slučaj jednog astrologa koji je na računu imao četiri miliona evra, naročito je privukao pažnju domaće javnosti. Verovatno i zbog činjenice što uprkos svojim „sposobnostima“, nije mogao da predvidi posetu poreskih inspektora.

Poreske službe su istrajne u svojoj nameri i ne radi se ni o kakvoj medijskoj kampanji, kaže Tsiros, finansijski stručnjak iz Atine. Uostalom, grčkoj vladi nije preostalo više opcija u potrazi za dodatnim izvorima prihoda. U svakom slučaju je to nemoguće učiniti kod građana sa malim primanjima, pogotovo ne penzionerima. Grčka je sve dublje u recesiji. Pod hitno joj je potreban novac.

Plan postoji, još samo da se sprovede

Još u maju je tadašnji ministar finansija Jorgos Papakonstantinu predstavio plan kojim su vlasti u Atini rešile da se obračunaju sa utajom poreza do 2015. godine. Pa ipak, neposredno posle toga, zbog rekonstrukcije vlade, ministar Papakonstantinu je morao da napusti fotelju. Ali i njegov naslednik Evangelos Venizelos rešen je u borbi protiv utajivača poreza, smatra Tanos Tsiros.

"Venizelos je potvrdio da će sprovesti trogodišnji plan svog prethodnika", kaže ovaj finansijski stručnjak. U septembru će vlada usvojiti zakon kojim će obezbediti sredstva i instrumente u borbi protiv ove masovne pojave. Ubuduće bi, pored ostalog, svi građani morali da imaju potvrdu o imovinskom stanju. Ali njome neće biti obuhvaćeni samo podaci o prihodima i imovini, veći i o investicijama, poslovanju, vlasništvu akcija ili prihodima od autorskih prava.

Na osnovu toga bi poreske službe u svakom trenutku mogle da provere da li je poreski obveznik izmirio obaveze. Doduše, upućeniji tvrde da poreski organi nemaju dovoljno jaku infrastrukturu i kadar koji bi bio u poziciji da odgovori tom izazovu. Ali to baš i nije tačno, kaže glavni inspektor u državnoj upravi Leandros Rakintzis, koji uživa u velikom poverenju među građanima.

Previše poreskih organa

Grčka ima čak i previše poreskih organa, jer su se mnogi ministri u prošlosti trudili da uspostave poresku službu u svojoj izbornoj jedinici. Danas ima poreskih inspektora koji sede skrštenih ruku. "Navešću vam jedan primer", kaže Rakintzis. "Poreska uprava u regionu Porto Heli je beznadežna jer tamo vlada poreski raj. Nije slučajno što se upravo tamo nalaze zastupnici raznih ofšor firmi", kaže bivši sudija.

U međuvremenu je u ruralnim oblastima utaja poreza uzela maha. Svi znaju kome mogu da se obrate za pomoć u izbegavanju plaćanja poreza. Vlada planira da osnuje firme koje bi se specijalizovale za borbu protiv utaje poreza. Nekadašnji sudija Upravnog suda Rakintzis ima drugi predlog, koji bi za državu navodno bio povoljniji.

Sprečiti sukob interesa

Državni službenici koji su u nekom srodstvu ili u prijateljskim odnosima sa građanima čije imovinsko stanje treba da provere skloni su da popuste, tvrdi Rakintzis. Zato bi u zakonu trebalo da postoje instrumenti koji bi sprečili svaki mogući sukob interesa. To je ranije u grčkim državnim službama bila praksa.

Da borba protiv utaje poreza već daje rezultate potvrđuje podatak da su poreski inspektori na mnogim grčkim ostrvima proverili poslovanje 705 malih privrednika i taverni i u 490 slučajeva utvrdili nepravilnost u plaćanju poreza. Najviše na Rodosu. Tamo je nepravilnosti bilo u gotovo svim radnjama. I na ostrvu Kitnos su mnogi preduzetnici morali da plate kazne zbog utaje poreza.

Autori: Jorgos Papadimitriu / Jakov Leon
Odg. urednik: Ivana Ivanović