Ustavna reforma u BiH, bez prefiksa „ograničena“?

Bosna i Hercegovina bi trebalo da bude jedna izborna jedinica, a građani mogu da glasaju za kandidata za člana Predsedništva BiH, nezavisno od toga kojem narodu pripada i u kojem entitetu živi. Delegati u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH birali bi se među pripadnicima naroda s teritorije čitave države, a ne samo njenih pojedinih delova.

To je suština presude čiji je sažetak ovog utorka (29. avgust) objavio Evropski sud za ljudska prava. Presuda je donesena po apelaciji Slavena Kovačevića, savetnika člana Predsedništva BiH iz reda Hrvatskog naroda Željka Komšića. Kovačević je, kao Bosanac i Hercegovac, tužio BiH jer ne može da odlučuje o izboru člana Predsedništva iz reda srpskog naroda, niti može da bude delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH.

-pročitajte još: Nemačka štampa: „Opasan kurs na Balkanu - a Berlin ćuti“

„Briše se identitetska i etnička linija“

Kovačević je o presudi govorio na jednoj lokalnoj televiziji tvrdeći da, iako u tom trenutku nije upoznat sa zvaničnim tekstom presude, ima informacije da je Evropski sud pozitivno odgovorio na većinu njegovih zahteva. „Briše se identitetska i etnička linija, dakle mesto prebivališta i etnička pripadnost više ne bi trebalo da budu uzimani u obzir prilikom izbora članova Predsedništva BiH“, rekao je Kovačević.

Prema aktuelnom Ustavu i Izbornom zakonu BiH, član državnog Predsedništva iz reda srpskog naroda bira se iz bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, dok se članovi Predsedništva iz reda bošnjačkog i hrvatskog naroda biraju iz drugog bosanskohercegovačkog entiteta, Federacije BiH. Pravo da se kandiduju za članove Predsedništva imaju samo pripadnici takozvanih konstitutivnih naroda, Bošnjaci, Hrvati i Srbi.

„BiH ne može da postoji na unitarističkim temeljima“

Iako presuda u ponedeljak (28. avgust) još nije bila objavljena, nezvanične informacije o njenom sadržaju izazvale su burne reakcije u BiH. Posebno su oštri bili zvaničnici, ali i analitičari iz Republike Srpske. Premijer RS Radovan Višković rekao je tako da „od te priče nema ništa“ i da odluka Evropskog suda „nikada neće biti sprovedena, jer ugrožava interese RS“. „To je nečija muzička želja, namera da se u mirnodopskim uslovima ostvare ratne ambicije“, rekao je Višković.

Predsednik Demokratskog narodnog saveza i ministar bezbednosti BiH Nenad Nešić rekao je da bi trebalo sačekati da se vidi šta tačno piše u presudi. „Sačekaćemo, ali bez obzira na to šta piše, znam da RS i srpski narod nikada neće dozvoliti da im drugi biraju predstavnike. BiH neće i ne može da postoji na unitarističkim i centralističkim temeljima“, rekao je Nešić.

-pročitajte još: „Kome pripada Bosna i Hercegovina?“

Put u „demontažu“ RS

Profesor ustavnog prava Milan Blagojević tvrdi da se Evropski sud pretvorio u „političku instituciju“ i da se „neovlašćeno upušta u pokušaj sopstvenog izbornog i ustavnog inženjeringa u jednoj državi“. Komentarišući rešenja koja se odnose na izbor članova Predsedništva BiH i delegata u Domu naroda državnog Parlamenta, Blagojević zaključuje da se, uz pomoć Evropskog suda, „sve protivpravno radi na rušenju RS“. To bi, prema njegovim rečima, značilo „demontažu RS i unitarizaciju BiH“. „RS ne sme na to da pristane, jer bi to značilo i poništavanje suštinskog dela Dejtonskog mirovnog sporazuma kao pravno valjanog međunarodnog ugovora“, ocenjuje Blagojević.

Slaven Kovačević je, kako prenose mediji u BiH, rekao da, nakon presude Evropskog suda više ne može biti „legitimnog predstavljanja naroda“, na čemu posebno insistiraju politički predstavnici Hrvata u BiH. To bi, kako ističe, značajno moglo da utiče na buduće pregovore o „ograničenim promenama“ Ustava i Izbornog zakona BiH, i eventualni sporazum državne koalicije u tom smislu. Kovačević smatra da bi ograničene ustavne reforme i izmene Izbornog zakona trebalo da budu u skladu s Ustavom BiH, prema kojem se „Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava direktno primenjuje u BiH“.

„Legitimnost će biti još jače izražena“

I politički predstavnici bosanskohercegovačkih Hrvata oštro su reagovali na navode o presudi Evropskog suda. Predsednik Hrvatske demokratske zajednice BiH Dragan Čović prvo je izrazio sumnju u to da presuda može biti sprovedena, a potom ukazao da će sada „legitimnost biti još jače izražena“. „Legitimnost hrvatskog naroda, kao i svakog drugog naroda, biće još jače izražena u svim našim zahtevima oko izmena, i Ustava, svih zakona, naravno i Izbornog zakona, tamo gde se štite kolektivna prava, a to su Domovi naroda i Predsedništvo, i hrvatski narod će birati svoje legitimne predstavnike“, rekao je Čović. On je dodao da je i do sada bilo mnogo presuda koje je bilo nemoguće sprovesti „zbog ambijenta u BiH i nesklada između političkog delovanja i realnog života“.

Milan Sitarski, član Stručnog tima Instituta za društveno-politička istraživanja iz Mostara smatra da bi svim građanima BiH trebalo obezbediti aktivno i pasivno biračko pravo za sve dužnosti na državnom nivou, „nezavisno od toga u kojem entitetu, kantonu ili distriktu žive“ – ali bez uvođenja novih izbornih jedinica. „U skladu s tim, formulisali smo jedan model za izbor članova Predsedništva BiH i jedan za izbor delegata u klubove Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH. Ti modeli obezbeđuju i legitimno predstavljanje sva tri konstitutivna naroda u tim telima, uz korišćenje već postojećih administrativno-teritorijalnih jedinica kao izbornih jedinica, i bez uvođenja bilo koje nove jedinice“, kaže Sitarski za DW.

SDP BiH ne sumnja u mogućnost sprovođenja presude

„Za razliku od Čovića, uopšte ne sumnjam u sprovodljivost presude Evropskog suda“, rekao je Damir Mašić iz Socijaldemorkatske partije BiH. On je poručio da „nema alternative, osim potpune implementacije i ove i svih ostalih presuda Evropskog suda“. „Vreme je za suštinsko zalaganje za Evropsku uniju, umesto dosadašnjeg deklarativnog“, poručio je Mašić.

Premijer Federacije BiH i predsednik SDP Nermin Nikšić kaže da presuda Evropskog suda potvrđuje da je budućnost „građanska i evropska BiH“. „Nažalost, iskustvo nas uči da sama presuda kod nas u BiH ne znači da će automatski biti i sprovedena“, rekao je Nikšić.

Predsedavajući Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, Marinko Čavara (HDZ BiH), koji se inače nalazi na američkoj „crnoj listi“ zbog blokade izbora sudija u Federaciji, kaže da bi „svako narušavanje Dejtonskog mirovnog sporazuma moglo da izazove nemir u BiH“. Čavara je tim rečima prokomentarisao presudu Evropskog suda, a ujedno je insistirao na sprovođenju Dejtonskog sporazuma. „Poštujemo Sud iz Strazbura, ali mi imamo Dejtonski sporazum i Ustav BiH koji prvenstveno moramo da primenjujemo“, rekao je Čavara.

„Evropska konvencija ima apsolutni prioritet“

Da Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava ima „apsolutni prioritet“ i da se BiH obavezala na njenu primenu i kroz sopstvena ustavna i zakonska rešenja, za DW je ocenio stručnjak za ustavno pravo Nurko Pobrić. „BiH je tu obavezu preuzela i prijemom u Savet Evrope“, podseća Pobrić. On je na svom Fejsbuk-profilu napisao da je, nakon poslednje presude Evropskog suda, došlo vreme za ustavnu reformu i to bez prefiksa „ograničenu“. „Vreme je za institucionalnu demontažu političko-pravne strukture BiH, sve s ciljem izvršenja ove, ali i ranije donesenih presuda istog Suda“, ocenio je Nurko Pobrić.

On podseća da je Evropski sud i ranije donosio slične presude, a najpoznatija je ona u predmetu „Sejdić i Finci protiv BiH“. Postupajući po tužbi Jevreja Jakoba Fincija i Roma Derve Sejdića, Evropski sud je još 2009. godine doneo presudu kojom je utvrđeno da postoji diskriminacija u Ustavu BiH i Izbornom zakonu. Sejdić i Finci tužili su BiH jer im nije omogućeno da, kao državljani BiH, budu birani u Predsedništvo BiH i Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH. Presuda do danas nije sprovedena, a Jevreji, Romi i pripadnici drugih nacionalnih manjina i dalje su obespravljeni u sopstvenoj državi. BiH se još 2002. godine, kada je postala članica Saveta Evrope, obavezala da će izmeniti izborno zakonodavstvo koje diskriminiše pripadnike nacionalnih manjina, a reformu je trebalo da sprovede uz pomoć Venecijanske komisije.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.