UN briše talibane sa crne liste?

U Ujedinjenim nacijama se još uvek nalazi crna lista s imenima osoba kojima su uvedene sankcije, poput zabrane putovanja ili zamrzavanja bankovnih računa. Pošto otežavaju neophodne razgovore sa predstavnicima talibana, uvedene sankcije bi trebalo da budu dorađene. Američki predsednik Barak Obama je za vreme svoje evropske turneje u intervjuu za BBC rekao:

„Problem ne možemo da rešimo vojnim putem. Međutim, naše vojne uspehe možemo da iskoristimo za politička rešenja koja će biti u skladu sa avganistanskim ustavom i koja će se brinuti za slobodne izbore i poštovanje ljudskih prava u šta spadaju i prava žena. Neće biti savršenog rešenja, ali možemo da postignemo političko rešenje koje će odgovarati našim vrednostima i razlozima zbog kojih smo intervenisali u Avganistanu“.

Posle 10 godina rata to pre svega znači da Avganistan za teroriste više nikada ne bi smeo da bude sigurno utočište. U SAD se sve više uviđa da bez učešća talibana u Avganistanu neće biti mira. Istovremeno je i Barak Obama pod pritiskom: naredne godine on želi da ponovo pobedi na izborima, a rat u Avganistanu sve više gubi podršku građana.

Skidanje s liste – preduslov za pregovore

Obama pritom napominje da su uslovi za razgovore sa talibanima jasni. Potrebno je da se odreknu od upotrebe nasilja, da prekinu sve veze sa Al Kaidom i da poštuju ustav. Međutim, talibani takođe imaju svoje uslove za razgovore. Pre svega se traži povlačenje svih inostranih vojnika iz zemlje i skidanje talibana sa UN-ove crne liste. Na UN-ovom spisku osoba kojima su uvedene sankcije nalazi se oko 500 imena, od tog broja je 140 osoba koje se dovode u vezu sa talibanima, a ostali sa Al Kaidom.

Vlada avganistanskog predsednika Hamida Karzaija napravila je listu sa preko 40 imena koja bi trebalo da budu izbrisana sa crne liste UN-a. Avganistanski predsednik želi jasan politički signal međunarodne zajednice kako bi napredovao program pomirenja.

Sankcije talibanima denete su u Sabvetu bezbednosti jednoglasno i svaka izmena bi takođe trebalo da bude usvojena jednoglasno. Međutim, Rusija je protiv. Razlog je saradnja talibana sa čečenskim borcima i uloga talibana u krijumčarenju droge koja se kasnije prodaje u Rusiji. Predsednik Komiteta UN-a za sankcije je nemački ambasador u svetskoj organizaciji Peter Vitih. On se zalaže za to da se sa Al Kaidom i talibanima postupa različito, jer, kako kaže, polje delovanja i ciljevi tih grupa nisu identični.

Autori: Sandra Petersman / Mehmed Smajić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković