Sudije-porotnici su pred Vojnim sudom u Moskvi, nakon višednevne rasprave, proglasili krivim petoricu optuženih za smrt ruskog političara Borisa Njemcova. Porota je smatrala da je više nego dokazano da je Saur Dadajev, poreklom iz Čečenije, 27. februara 2015. godine na mostu nedaleko od Kremlja, usmrtio Putinovog kritičara Borisa Njemcova.
Četvorica drugooptuženih, koji takođe potiču iz Čečenije, su, prema zaključku porote, pomogli Dadajevu u tom činu, između ostalog vozeći auto kojim je pobegao i tako što su ga kasnije krili. Iako su se petorica optuženih tokom procesa izjasnili da nisu krivi, na osnovu priloženih dokaza tužilaca, mora se poći od toga da su u ovom slučaju osuđeni pravi počinioci ubistva. Kaznu će sudije izreći naredne sedmice. Toliko o tome.
Naručeno ubistvo: od koga i zašto?
Ipak, na mestu na kome je, tokom rasvetljavanja političkog ubistva jednog od vodećih Putinovih kritičara u zemlji, morala da bude otkrivena i politička dimenzija zločina – tužioci i sud nisu otišli korak dalje. Istražitelji doduše smatraju da je atentat na Borisa Njemcova naručeno ubistvo, za koje su optuženi navodno primili 15 miliona rubalja. Ali o odlučujućim pitanjima, o tome ko je naručio podmuklo ubistvo i koji su motivi pri tom igrali ulogu, tužba se nije bavila. Zato taj proces duboko razočarava, iako je, s obzirom na ranije slične slučajeve, to nažalost bilo i za očekivati.
Prilikom istrage pozadine politički motivisanog i naručenog ubistva, neizbežno je bilo da se sagleda i ponor političkog sistema koji je uspostavio predsednik Putin. Glavni okrivljeni Saud Dadajev bio je visokorangirani oficir čečenskog bataljona „Sever“, koji vodi čovek od poverenja čečenskog predsednika Ramzana Kadirova i koji formalno pripada jedinicama ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Pored toga, postoje informacije da je stan u Moskvi koji su počinioci koristili tokom pripreme atentata, pripadao jednom drugom oficiru čečenskog bataljona, odnosno da im ga je on iznajmio.
S obzirom na te veze, pri ozbiljnom suočavanju s tim zločinom, morali su tokom proces biti saslušani – u najmanju ruku kao svedoci – i drugi visokorangirani oficiri čečenskog bataljona, zatim ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova i konačno čečenski predsednik Kadirov. Državno tužilaštvo to međutim nije učinilo. Njihov postupak može se razumeti samo na sledeći način: opsežno rasvetljavanje zločina trenutno politički u Rusiji – nije poželjno.
Kremlj će pustiti da slučaj zastari
Kao i u slučaju drugih političkih ubistava – recimo u slučaju novinarke Ane Politikovskaje – može se pretpostaviti da se Kremlj nada da će presudom izvršiocima ubistva taj neprijatni slučaj pasti u zaborav. I da se više niko neće usuditi da postavi pitanje o onima koji su vukli konce iz pozadine. U Rusiji koju vodi predsednik Putin toga će biti i dalje.
Ipak, političko ubistvo Borisa Njemcova neće pasti u zaborav. On je previše dotakao srca svih liberalno nastrojenih Rusa. Sveobuhvatno rasvetljavanje tog slučaja će, međutim, biti moguće tek u slobodnoj, demokratskoj Rusiji koja poštuje principe pravne države.