1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Tuzla – međustanica na Balkanskoj ruti

6. novembar 2019.

Na putu do Unsko-sanskog kantona u BiH i dalje prema zemljama EU, migranti se suočavaju s mnogim problemima. Tuzla je jedna od stanica gde svakodnevno dolazi više od stotinu migranata – svi u teškom psihofizičkom stanju.

https://p.dw.com/p/3SYOZ
Foto: DW/D. Maksimović

„Idem dalje, ne ostajem ovde. Ovde nema ničeg, nema vode, hrane, nema ništa. Hoću da idem u Francusku“, kaže Amar iz Palestine. On ima 15 godina, a u Tuzlu je došao pre nekoliko dana. Kaže, čeka grupu prijatelja koji bi trebalo da dođu iz Srbije. „Krenuli smo zajedno pre dva meseca iz Palestine. Hoćemo samo da idemo dalje, ali teško je naći čak i prevoz do Bihaća. Kontrolišu nas u vozu i autobusu, pa nas vraćaju nazad“, kaže Amar.

U Bihaću i Velikoj Kladuši za to vreme svakog časa preti da izbije humanitarna katastrofa. Ipak, brojni migranti stižu u Tuzlu iz Srbije kako bi se dalje prebacili do Unsko-sanskog kantona. Nekoliko stotina migranata svakog dana boravi na otvorenom u autobuskoj stanici u Tuzli. Prepušteni su sami sebi. Na desetine migranata koji leže na betonu, bez vode, bilo kakvih sanitarnih uslova, svakodnevna su slika tog grada.

Volonterska „kupili socijalni mir“

Iz Vlade Tuzlanskog kantona su pre nekoliko meseci obećali da će obezbediti privremeni prihvatni centar, ali to se do danas nije desilo. Osim volontera koji pomažu migrantima, u smislu podele obroka, migranti ne dobijaju ništa.

Migranti u Tuzli spavaju na ulici (novembar 2019.)
Migranti u Tuzli spavaju na ulici (novembar 2019.)Foto: DW/D. Maksimović

Jedan od volontera je Senad Čupo koji svakodnevno pomaže migrantima. On kaže da skoro dve godine traje potpuno ignorisanje od strane vlasti. „Ti ljudi pešače do Tuzle, zatičemo ih u svakakvom stanju, iscrpljeni, ranjeni. Ne zanima nas odakle dolaze, potrebna im je pomoć i reagujemo. Sami. Mi sada svakodnevno na stanici imamo oko 200 migranata. Da nije volontera koji su kupili socijalni mir, to bi eskaliralo“, kaže Čupo.

On apeluje na vlast da što hitnije nađe neko rešenje, jer je sada, kaže, najteža situacija. „Oni su u teškom psihofizičkom stanju, dešavaju se problemi između njih i vezani su uglavnom za egzistenciju, od krađe telefona do vreća za spavanje. Ovde su životinjski uslovi“, kaže Čupo.

Migranti: „Znamo da je u Bihaću haos“

Na nekoliko kilometara od autobuske stanice nalazi se Terenski centar Službe za poslove sa strancima BiH. Planirano je da on bude izmešten iz centra grada. Tu zatičemo dvadesetak migranata iz Maroka koji su došli da se prijave. Međutim, ne žele da ostanu u Tuzli, žele što pre da idu dalje.

Migranti u Tuzli
Migranti u Tuzli Foto: DW/D. Maksimović

„Čuli smo da je u Bihaću katastrofa. Ne znamo šta da radimo sada, ali sigurno nećemo ostati ovdje, želimo da idemo u Italiju. Čim dobijemo papire tražićemo način da se prebacimo prema Bihaću i onda dalje prema Italiji. Ovde nema ničega, nemamo gde da ostanemo, spavamo ispod mosta“, kaže Hamza iz Maroka koji je pre četiri dana došao iz Srbije.

Tuzlaci su ogorčeni na vlast što je problem sa migrantima doveo do toga da ne mogu slobodno da se kreću. Tvrde da je sve veći broj migranata koji su zaraženi šugom, a da niko po tom pitanju ništa ne preduzima. Ismet Džapo iz Tuzle okrivljuje vlast: „Katastrofa! Propustili su sve. Samo oni jadni volonteri dole nešto rade. Krivo mi je što se u gradu ovo dešava, da leže i sede po ulici, da niko ne uradi ništa. Bolje da ih zbrinemo i pošaljemo dalje, nego da se nastavi sa ovim. Ovo je haos“, kaže Džapo.

Lokalna netrpeljivost

Zabrinjavajući je stepen netrpeljivosti prema migrantima, kaže volonter Senad Čupo, navodeći primer da im nije dozvoljen ulazak u neke prodavnice, da nemaju gde da se okupaju i slično.

Zabrinjavajući je stepen netrpeljivosti prema migrantima, kaže volonter Senad Čupo
Zabrinjavajući je stepen netrpeljivosti prema migrantima, kaže volonter Senad ČupoFoto: DW/D. Maksimović

„Neki dan smo imali jednu ekipu iz Brčkog koja je došla da ošiša te ljude, jer većina frizerskih salona ne želi da ih primi. Mislim da je to posledica predrasuda i širenja netačnih informacija. Organizujemo im tuširanje u Baptističkoj crkvi, hranu iz Merhameta, a u ovoj priči, što se tiče sistema, jedini za pohvalu su ljudi iz policije koji zajedno rade sa nama“, kaže Čupo, podsećajući da je lokalna skupština usvojila pre nekoliko meseci zaključke u kojima se definiše uspostavljanje ambulante, kuhinje i dnevnog boravka. Međutim, s obzirom na dosadašnji tempo kojim se radi, nije izgledno da bi brzo moglo da dođe do realizacije.

„Sviđalo se to nama ili ne, ti ljudi su tu. Ukoliko prepustimo da ovo sve ovako ostane, bojim se da će ti ljudi početi da ulaze uz kuće, iz egzistencijalnih potreba, da se ugreju. A onda ćemo tek imati haos“, zaključuje volonter iz Tuzle Senad Čupo.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android