Turneja za predsednikovu sujetu
10. februar 2019.
Građanski protesti „1 od 5 miliona“ se nastavljaju nesmanjenim tempom. Deseti protest održan u Beogradu održan je u subotu i, prema nekim procenama, bio je jedan od masovnijih protesta do sada. Ako se kao jedan od glavnih ciljeva protesta uzme oslobađanje od straha, onda su šetnje u pedesetak gradova Srbije na najboljem putu da ispune svrhu.
Do pre samo nekoliko meseci Aleksandar Vučić je delovao bezbrižno, jer je srpska javnost za trenutak delovala totalno anestezirano. Međutim, nakon što se i dobar deo akademske zajednice oslobodio straha i javno podržao građanske proteste novi glasovi protesta se svakodnevno pojavljuju. Zapaženo je i buđenje studenata – sve veći broj beogradskih fakulteta se pridružuje protestima.
Odgovor vlasti je bio očekivano trapav i uvredljiv i neki bi rekli da je nervoza vlasti sve veća. Individualne i izdvojene glasove otpora Aleksandar Vučić je do sada uspešno gušio pretnjama i zastrašujućim medijskim kampanjama, ali sada je front otpora toliko širok da ljude više nije lako zaplašiti i ućutkati.
Profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić za DW primećuje da je „uzupracija vlasti od strane predsednika“ postala tolika da su i akademska zajednica i studenti morali da reaguju. „Mladi ljudi su uvideli da se sva ta obećanja vlasti ne ispunjavaju i da u takvoj selekciji zapošljavanja najbolji ne dobijaju šansu kada završe fakultete. A sa druge strane je sistem privatnog studiranja gde se na brzinu dobijaju lažne diplome, i što je najgore ti ljudi sa takvim diplomama sve više zauzimaju javni prostor“, kaže Čupić.
Serija kontramitinga
Kao odgovor na građanske proteste vlast je započela kampanju „Budućnost Srbije“ širom zemlje. Ta kampanja se uglavnom vidi kao neka vrsta kontramitinga koji bi trebalo da vrate poljuljane pozicije naprednjačkog režima.
Novinar Slobodan Stupar tu kampanju posmatra kao Vučićevu „mentalnu reakciju“ na građanske proteste. Sa jedne strane, Vučić time dalje povećava otpor, a istovremeno se teranjem zaposlenih u javnom sektoru na Vučićeva okupljanja zastrašuju dosadašnji glasači SNS.
„Njegove pristalice sve više shvataju da Vučić neće večno biti na vlasti i razmišljaju šta će biti dan posle. To je, na žalost, atmosfera koja sve više vodi i ka ozbiljnom društvenom i političkom konfliktu“, ocenujuje Stupar za DW.
Čedomir Čupić kampanju „Budućnost Srbije“ posmatra kao još jednu zloupotrebu vlasti „jer je predsednik Srbije predsednik svih građana i on ne može da organizuje nikakve mitinge na kojima se okupljaju pristalice jedne političke stranke. To je strašna uzurpacija koja dodatno deli građane. On to čini iz nemoći pred građanskim protestima.“
Profesor Čupić čitavu tu kampanju ocenjuje kao „nerazumnu i glupu. Besmisleno je da predsednik države ide okolo po Srbiji i rešava lične probleme građana. Šta to znači – da li bi milioni građana Srbije trebalo da idu kod predsednika Srbije i tamo traže rešenje svojih problema ili bi to trebalo da rade u nadležnim institucijama?“
Naprednjačka vlast je praktično u stalnoj predizbornoj kampanji, i u tom smislu sadašnje putešestvije Vučića na partije šaha i pasulj sa građanima nisu veliko iznenađenje. Nevolja po vlast je što taj koncept zahteva ucene zaposlenih koji se okolo prevoze autobusima ili posetu mitinzima SNS dobijaju kao radnu obavezu.
Vučić ne ume drugačije
Suština je da Vučićevo vreme prolazi, ističe Slobodan Stupar. „Protesti su ga prilično izbacili iz koloseka, kao i količina ljudi od integriteta koji su mu se suprotstavili. Zato je ovo jedini način na koji on ume da se odbrani jer prosto ne zna drugačije. Hrani svoju sujetu time što mu svakog dana u stotinama autobusa dovode neke ljude kojima priča bajke kako će sada da otvori silne fabrike.“
To što je vlast u stalnoj kampanji pokazuje da je to nesigurna, dodaje Čedomir Čupić. „Imamo posla sa vlašću koja nema nikakve ideje kako da reši probleme, ili da realizuje ono što je obećala.“
Koliko god kampanja delovala kao još jedan prilog hranjenju sujete predsednika, ona se između ostalog vidi i kao nezvanični početak predizborne kampanje u Srbiji. Pri tome zbunjuje činjenica da unutar vlasti postoji izvesno oklevanje da se ti izbori raspišu, iako svi simptomi pokazuju da vlast te izbore priželjkuje.
Slobodan Stupar smatra da „Vučić jednostavno ne odlučuje o tome kada će biti izbori. On, prevedeno na srpski, mora da pita Ameriku i Evropu može li da raspiše izbore. Jer, ako raspišete izbore to znači period između šest i osam meseci u kojem ne možete da donosite nikakve političke odluke. To znači da u tom periodu neće postići nikakav sporazum sa Prištinom i neće ispuniti ono što od njega traži Zapad“, uveren je Stupar.
Niko ne zna da li će biti vanrednih parlamentarnih izbora, pa čak ni koalicioni partneri Srpske napredne stranke, dodaje Čedomir Čupić. „Na kraju krajeva, ni njegovi najbliži saradnici ne znaju da li će on raspisati izbore. Zato je sada krenuo u neku kampanju koja uopšte ne pripada predsedniku države već predsedniku neke političke partije. Zato i uporno ponavljam da je to teška zloupotreba njegove funkcije“, zaključuje profesor Čupić.