1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

'Titove naočare'

Marina Martinović13. decembar 2014.

Ponovno jače usmeravanje nove Komisije EU na Balkan, jedna je od tema kojom se ovoga vikenda (13/14.12.) bavi nemačka štampa. Veliku pažnju privlači i početak prikazivanja dokumentarnog filma "Titove naočare".

https://p.dw.com/p/1E3fI
Titos Brille
Foto: x-verleih

"Evropska unija očigledno jače nego do sada želi da se usredredi na svoje korene. U proteklih 18 meseci jako se mučila sa Rusijom zbog krize u Ukrajini. Pri tome mnogo pažnje na stvarne kandidate za članstvo sa Balkana nije obraćala", primećuje financijski internet portal Finanzen.net napominjući kako sada novi tim Komisije EU želi jače da se angažuje u regionu u kojem zaista ima moć - pre svega na Balkanu.

"Italijanska visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Federika Mogerini, i EU komesar za proširenje, Johanes Han, iz Austrije, žele to područje da plasiraju na sam vrh svoje agende", piše Finanzen.net, osvrćući se na nedavnu posetu ovih političara Bosni i Hercegovini.

Symbolbild Europäische Union
Foto: Georges Gobet/AFP/Getty Images

"Prepreke, s kojima je Brisel suočen u tim državama, prilično su velike: ekonomska stagnacija, teška korupcija i uplitanje Rusije. S obzirom na to su mnoge EU zemlje skeptične zbog novog proširenja, a i sama Komisija EU isključuje proširenje u narednih pet godina. Ipak mnogi posmatrači smatraju da EU može da povuče poluge, koje bi Balkan promenile na način na koji to u Ukrajini nije moguće. Sposobnosti Mogerini i Hana, taj uticaj i da sprovedu odlučiće o tome, hoće li nakon odlaska sa funkcije 2019. iza sebe ostaviti zasejano polje", navodi se dalje u tekstu.

Jače forsiranje za ulazak zemalja Balkana u EU

U članku se obrazlaže kako da je različita situacija među zemljama Zapadnog Balkana u domenu napretka na putu ka EU i podsjeća na to da su Hrvatska i Slovenija već članice Unije, da su Srbija i Crna Gora započele pristupne pregovore. Albanija i Makedonija imaju kandidatski status. Dok se Bosna i Hercegovina ne pokreće sa mesta. A Kosovo je tek načinilo prve važne korake na putu ka EU. "Sve zemlje Balkana makar imaju jasne izglede za članstvo u EU. To zasigurno ne važi za Ukrajinu i Gruziju. Unutar Evropske unije ostaje velika podrška tome da se jače forsira članstvo balkanskih zemalja – uprkos problemima koji tamo vladaju, poput velike nezaposlenosti, slabih pravosudnih sistema i raširenoj korupciji. Za potencijalne buduće članice Evropske unije - Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Makedoniju i Srbiju, Brisel je čvrsto planirao čak četiri milijarde evra za regularne programe, kredite i druge pomoći do 2020. godine. Kakvi god da su problemi sa proširenjem Unije, postoji širok konsenzus unutar Evrope o tome da Balkan ima budućnost u evropskoj zajednici država."

Moghrini und Hahn in Sarajevo
Foto: Klix.ba

Finanzen.net, međutim, upozorava i na opasnost od toga da bi Rusija mogla da ometa put tih zemalja prema Evropskoj uniji, jer kako se navodi, pojedini posmatrači upućuju na stare kulturološke i političke veze Moskve sa Balkanom i na rusku energetsku politiku. "Ali u ovom trenutku Moskva je više povremena prepreka nego moćna uticajna sila. 'Na Balkanu, EU može da pokrene stvari i niko drugi joj ne može osporiti tu ulogu', pojasnio je jedan visokopozicionirani EU zvaničnik", piše portal Finanzen.net.

"Titove naočare" u bioskopima

Povodom početka prikazivanja dokumentarnog filma "Titove naočare" u nemačkim bioskopima, Frankfurter rundšau donosi članak o tom dokumentarnom filmskom ostvarenju, koji je zasnovan na knjizi Adriane Altaras, autorke rođene u Zagrebu u jednoj jevrejskoj porodici, koja danas živi u Nemačkoj. "'Svaka porodica ima isto toliko legendi koliko i tajni. Legende se uvek iznova pričaju, dok tajne ostaju sakrivene', priča Altaras na početku filma. Njen radoznali pogled i oko kamere te tajne sada otkrivaju. Altaras je glumica i režiser, u međuvremenu i književnica, koja živi i radi u Berlinu. Rođena je 1960. u Zagrebu; kad je imala četiri godine roditelji su napustili tadašnju Jugoslaviju. Otac, koji je do tad bio šef bolnice, pao je u nemilost režima. Došavši u Nemačku, u Gisen, roditelji su se angažovali u jevrejskoj zajednici, otac je postao priznati radiolog. Majka je radila kao arhitekta u gradskoj upravi, a ćerka je isprva odrastala kod tetke u Italiji. Kada su je roditelji poveli sa sobom, Adrianu su odmah poslali u internat u Marburg.

Za potrebe snimanja filma ona sluša priče o tome šta je od svakodnevice njenih 'vikend-roditelja' propustila. Ovo je posebna vrsta road-filma, koji promoviše rediteljka Regina Šiling. Protagonistkinja i lokacije su stvarne. Adriana Altaras svoje putovanje započinje na poslednjem prebivalištu svojih roditelja i putuje preko Italije do Hrvatske. Ono što pri tome saznaje više je ne može iznenaditi. Jer njena knjiga 'Titove naočare' predstavlja kostur filma, stare fotografije i stari video-snimci ga ukrašavaju, a moderna kamera dodaje boje i atmosferu. Film nije ništa drugo nego životna priča, koja je u 20. veku u Evropi oblikovana ratnim dešavanjima i tadašnjom ideologijom. Ko je do juče bio junak, sutradan je mogao biti odbačen. Jevreji su kao komunisti živeli pod dvostrukim opterećenjem", podseća Frankfurter rundšau.

U članku naslova "Pokušaj oslobađanja od porodičnih duhova", list Velt takođe se osvrće na temu o ovog dokumentarnog filma. "Roditelji su preminuli i ostavili brdo dokumenata, na koje Adriana Altaras isprva izrazito zlovoljno reaguje. Ali ipak odlučuje da se suoči sa duhovima prošlosti i piše jednu subjektivnu, veoma živahnu, nemirnu i komičnu knjigu o 'priči njene naporne familije', o jevrejskoj porodici iz Jugoslavije, o majci koja je zajedno sa svojom sestrom preživela koncentracioni logor, o ocu koji se kao partizan borio za Tita i navodno mu popravio naočare koje predsednik Jugoslavije na kraju nije nosio. Altaras kreće na putovanje kako bi se oslobodila porodičnih duhova i to joj je barem donekle i pošlo za rukom: 'Kad sam posmatrala majku i tetku, koje su preživele logor, primetila sam koliko je toga uništeno i uvek sam pokušavala da im život učinim lepšim. Sada mogu da podnesem da to ne mogu da promenim. I prema drugim preživelim, doduše, gajim afinitet, ali se više ne osećam odgovornom da ispunim nešto, da nadoknadi ono što su izgubili. Sada se više brinem o deci i mužu, i to je najveća promena.', prenosi Velt.