Teksas kao „groblje za migrante“

Prošlo je više od pola godine otkako je Hoze Anton (27) nestao. Poslednji put je porodica sa njim razgovarala u avgustu prošle godine, baš pre nego što je pokušao da pređe granicu ka Sjedinjenim Državama.

Svedoci su rekli da je Anton pokušao kod meksičkog pograničnog grada Rejnosa. Sa sobom nije nosio svoju venecuelansku ličnu kartu, niti je imao bilo kakve tetovaže ili tragove na telu koji bi mogli pomoći u identifikaciji tela.

Klopka zvana pustinja

Ima mnogo sličnih slučajeva. Međunarodna organizacija za migracije procenjuje da je na granici s Meksikom od 2014. stradalo više od četiri hiljade ljudi, no ta je brojka verovatno veća jer se mnogi, poput Antona, još uvek vode kao nestali.

Samo u januaru, Centar za ljudska prava Južnog Teksasa evidentirao je 65 nestalih osoba. Svakog dana primaju pozive od rodbine iz drugih američkih gradova ili Latinske Amerike koja traži voljenu osobu koja je prešla granicu uz pomoć krijumčara i nestala.

Sa sedištem u okrugu Bruks, ova mala nevladina organizacija bori se za prava migranata bez dokumenata u Teksasu, bili oni mrtvi ili živi, i porodica koje ih očajnički traže.

„Južni Teksas je groblje za mnoge migrante“, rekao je Eduardo Edi Kanaljes, osnivač nevladine organizacije. To posebno važi za Bruks, okrug s jednim od najvećih broja smrtnih slučajeva migranata u celom Teksasu. Ovde je od 2009. pronađeno više od 920 tela.

Kanaljes objašnjava da američka policija dobro motri na puteve koji vode kao metropolama poput San Antonija i Hjustona. Migranti zato skreću na divlje staze.

Mnogi se izgube na farmama dok pokušavaju da zaobiđu policijske čekpointe, neki umru od dehidracije, ugriza zmija ili jer piju zagađenu vodu. U južnom Teksasu je teže priteći im u pomoć ili doći do beživotnih tela, jer je zemljište mahom u privatnom vlasništvu velikih farmera.

Politika zastrašivanja migranata je kriva za smrti, uveren je Kanaljes. „Ljudska migracija je prirodna i treba je prihvatiti“, rekao je. „Politika koja izaziva smrt kao kolateralnu štetu je pogrešna politika.“

Ostaci zakopani na farmama

Porodice nestalih posećuju kancelarije lokalnih šerifa svakog meseca. Spisi označeni ceduljicom „ljudski ostaci“ sadrže desetine slika s kostima ili leševima zajedno s kratkim opisima, datumom i mestom otkrića.

Šerif okruga Bruks, Urbino Beni Martinez, veruje da je rešenje da se migranti zaustave na samoj granici. „Moramo obezbediti granicu. Naš okrug je u vrhu po broju nestalih u Teksasu, ispred su samo najveći gradovi Dalas, Hjuston i San Antonio“, kaže Martinez.

Nepristupačnost terena otežava potragu. Tlo na rančevima je peskovito i jaki vetrovi duvaju ravnicama, ponekad sakrivajući tela.

Ali čak i kada se pronađu, tela se ne šalju uvek na obdukciju kako bi se utvrdio uzrok smrti ili identitet. Opterećeni velikim brojem smrtnih slučajeva i nedostatkom resursa, neki okruzi ilegalno pokopavaju migrante bez identifikacije.

Volonteri rade na ekshumaciji bezimenih grobova

Operation Identification, lokalna inicijativa sa sedištem na Univerzitetu Teksas Stejt, sarađuje sa Kanaljesom, drugim nevladinim organizacijama na terenu i vladinim agencijama kako bi identifikovala ove ostatke i porodicama omogućila da se oproste s bližnjima.

Uz pomoć studenata, profesorka Kejt Spredli ekshumira ostatke na grobljima duž južne granice Teksasa, gde su meštani uočili neidentifikovane grobove. U januaru je ova inicijativa ekshumirala ostatke četrdesetak tela na groblju u okrugu Maverik.

Volonteri sprovode analizu kostura u laboratoriji i uzimaju uzorke DNK, prijavljujući slučajeve američkom Nacionalnom sistemu za nestale i neidentifikovane osobe i učitavajući rezultate u DNK bazu podataka.

Ako je porodica nestale osobe predala uzorak DNK u bazu podataka, sistem pokazuje podudarnost. Međutim, mnogi rođaci odbijaju da predaju uzorke jer ili žive izvan SAD ili su i sami ilegalni imigranti pa se boje policije.

„Uvek ćemo imati smrtne slučajeve, ali na mestima poput Teksasa nemamo odgovarajući medicinski i pravni sistem utvrđivanja smrti“, kaže antropološkinja Spredli. „To moramo da popravimo.“

Kanaljes veruje da je krajnje vreme da se promeni politika koja, kaže, „kriminalizuje i dehumanizuje migrante“.

„Mislimo da oni koji odlučuju u američkom Kongresu ne slušaju dovoljno ili nisu dovoljno svesni situacije na granici“, rekao je. „Potrebna nam je poštena i humana politika koja se nosi sa stvarnošću migracije. Ta stvarnost neće naprosto nestati.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.