„Teško je zaštititi svedoke na Kosovu“

DW: Šta će se promeniti sa novim mandatom Euleksa, posle 14. juna?

Bernd Borhart: Naš izvršni mandat menja fokus: slučajevi koje su naši tužioci započeli, dovešćemo do kraja, ali nećemo otvarati nove. Naravno, može se desiti da nas Priština zamoli da preuzmemo neki slučaj, a takođe može da se desi, da se mi njima obratimo sa željom da obradimo neki slučaj. Ali, kvalitativna razlika je u sledećem: odluke donose nadležne vlasti Kosova. Drugo, važne institucije u oblasti prava ubuduće će voditi Kosovari, a ne više osoblje Euleksa. Na primer, javni tužilac za teška krivična dela i sudsku medicinu. Treća važna promena: sudije Euleksa su u sudovima na Kosovu ranije uglavnom bile u većini. To će se takođe promeniti i oni će sada po pravilu biti u manjini.

DW: Ko će voditi planirani specijalni tribunal na Kosovu, čiji je zadatak da rasvetli ratne zločine iz vremena rata na Kosovu, posebno OVK?

Borhart: Mi se bavimo organizacijom suda, ali sve sudije će raditi potpuno nezavisno – baš kao i Specijalno tužilaštvo koje istražuje navode takozvanog Martijevog izveštaja. Dik Marti iz Saveta Evrope je sačinio izveštaj o zloupotrebama i zverstvima iz vremena rata na Kosovu. (u kojem i nekim komandantima OVK prebacuje umešanost u trgovinu organima srpskih zarobljenika, prim. red.) Specijalni sud će raditi u skladu sa zakonom Kosova, kad god je to moguće. Konačno, ne možete osuditi nekoga na osnovu zakona koji su usvojeni tek posle počinjenog zločina. I ovaj sud nema samo sedište na Kosovu, već i van zemlje – posebno, da bi se olakšale izjave svedoka.

DW: Da li imate problema sa zaštitom svedoka?

Borhart: Zaštita svedoka je ovde veliki problem. Klasičan program zaštite svedoka u velikim zemljama se sastoji u tome da svedoci po potrebi dobiju novi identitet i onda odu da žive u drugi deo zemlje. U maloj zemlji kao što je Kosovo to bi značilo da bi oni bili preseljeni negde na Kosovu, sa novim identitetom – i po našem iskustvu, vrlo malo ljudi je spremno da to uradi. To znači da svedoke morate drugačije zaštititi, a kada su u pitanju zaista brutalne pretnje, to je teško. A spremnost ljudi da odu u inostranstvo, da se potpuno odvoje od porodice i započnu novi život veoma je mala.

DW: Imate li plan za rešenje ovog problema u slučaju svedoka koji će biti saslušani na osnovu izveštaja Dika Martija?

Borhart: Većina svedoka u tom slučaju nije sa Kosova, već iz drugih zemalja.

DW: Kada se očekuju prve optužnice u ovom specijalnom sudu za ratne zločine?

Borhart: Da bi se podnela tužba, potreban vam je sud i zato ovaj sud prvo mora biti osnovan. Na Kosovu su za to neophodni pravni koraci, takođe je potreban dogovor sa državom domaćinom, koja će delimično primiti ovaj sud. Zbog toga je veoma teško reći kada će ovaj sud stvarno biti operativan.

DW: Da li su institucije Kosova spremne da se pozabave velikim problemima sa kojima se zemlja suočava – na primer, sa sveprisutnom korupcijom?

Borhart: Da članice EU smatraju da Kosovo može samo da reši sve zadatke, onda bi misija Euleks mogla da se vrati kući. Ali zemlje EU su čvrsto uverene da je Kosovu pomoć u obliku misije i dalje potrebna.

Nemački diplomata Bernd Borhart od februara 2013. vodi Euleks sa više od 2.000 međunarodnih i kosovskih saradnika. Misija EU od 2008. godine nadzire, podržava i savetuje pravne institucije Kosova – kao što su pravosuđe, policija i carinski organi.