Talibani jačaju, Kabul pod sve većim pritiskom

DW: Na koji način talibani profitiraju od još uvek nerazjašnjenog spora oko rezultata izbora?

Grejem Smit: Do sada nije bilo neke značajnije povezanosti između izborne krize i većeg broja napada pobunjenika. Međunarodne krizna grupa je na osnovu prilika na terenu, još prošle godine napravila studiju i ocenila da će 2014. godina biti teška, sa dodatnim porastom nasilja. To se na kraju i dogodilo. Zbog povlačenja pripadnika međunarodne misije, pod pritiskom se našla i avganistanska vlada, ne samo bezbednosne snage.

Bezbednosna situacija u Avganistanu dodatno će se pogoršati i u narednoj (2015.) godini. Postoji opasnost da će talibani i druge militantne grupe, biti u poziciji da uvećaju svoj uticaj, nakon povlačenja NATO snaga. Mislim da se samo deo nasilja poslednjih meseci, može pripisati napetostima oko izbora.

Osvajaju li talibani važne regione strateški?

Ne, naročito ove godine se može primetiti da njihove borbe imaju uglavnom vojni karakter. Pobunjenici pokušavaju da osvoje što više teritorija, naročito u udaljenim oblastima. Samo u nekoliko oblasti, kao što je to recimo slučaj sa distriktom Sangin, u južnoavganistanskoj provinciji Helmand, njihove intervencije imaju za cilj osvajanje važnih ekonomskih čvorišta. Pokušavaju, primera radi, da osvoje autoput 611, što je važna saobraćajnica. Upravo se tim putem prevozi velika količina opijuma ka Iranu i Pakistanu. Mada nije baš najjasnije, da li su pobunjenici zaista osvojili svoj cilj.

Ofanziva ima simbolički karakter, jer napad talibana na zgradu vlade u Registanu, od pre nekoliko dana, vojno nije imao neku posebnu težinu. Jer reč je o izolovanoj vladinoj ispostavi u pustinji. Ali je sigurno imao za cilj da pokaže kako su talibanske snage sposobne da se suprotstave državnim snagama bezbednosti, u sasvim običnom vojnom sukobu. Taj ima političku pozadinu.

Da li su neke od tih oblasti, koje sada drže talibani, nekada bili pod kontrolom NATO snaga?

Svuda gde su se nekada nalazili pripadnici misije ISAF, čiji je zadatak bio da garantuju bezbednost, pobunjenici danas vode borbe. Nasilje je posebno dobilo na intenzitetu u Kunduzu, gde su nekada borili i ginuli nemački vojnici. Isto važi i za Faridžab – tamo su bili stacionirani Norvežani. Kanadske trupe su u Kandaharu za sobom ostavile građanski rat, koji i dalje tinja. Isti slučaj je i sa Helmundom, gde su bili britanski vojnici. U većini slučajeva, naročito u istočnim oblastima, bezbednosne prilike su se pogoršale, a tamo su uglavnom bili stacionirani Amerikanci.

Koliko je velika opasnost od ofanziva, koje su upravo vode?

Najviše zavisi od toga, na koje oblasti će se fokusirati međunarodni donatori i gde će podržati avganistanske snage bezbednosti. Oni će morati da preispitaju procene iznete na NATO samitu u Čikagu, održanom 2012. godine. Do pre dve godine bilo je više optimističkih prognoza. Govorili se o tome kako će pobune izgubiti na intenzitetu. Na kraju krajeva, zbog toga je i predloženo da se smanji broj pripadnika tamošnjih snaga bezbednosti. Međutim, građanski rat u Avganistanu je danas daleko većih razmera, nego što je bio tada.

Suštinsko pitanje glasi: da li će donatori povećati godišnja izdvajanja i time osigurati rad snaga bezbednosti, koje trenutno imaju 370.000 vojnika. Podjednako važan faktor utvrditi, u kojoj meri je avganistanska vlada sposobna efektivno da raspolaže tim sredstvima. Spor oko rezultata predsedničkih izbora otežava situaciju, pored ostalog i zbog činjenice da će u septembru biti održan NATO samit u Velsu, a i dalje je nejasno, ko će ratom razoreno zemlju predstavljati.

*Grejem Smit je analitičar za Avganistan u Međunarodnoj kriznoj grupi.