Taktika Kristijana Šmita: toplo-hladno

Još nema konkretne reakcije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (OHR) na pokušaje iz Republike Srpske da jednostrano oduzme nadležnosti od države BiH, ocenjuju analitičari nastup Kristijana Šmita u Parlamentu BiH. „Više je to bio govor birokrate nego diplomate od kojeg se, zbog pretećih procesa u BiH, očekuje da nastupa kao političar“, kaže za DW psiholog i politički analitičar Ibrahim Prohić.

On napominje da su stavovi šefa OHR načelno prihvatljivi, ali da pokazuju nizak stepen efikasnosti. „Pozivati na dijalog političke snage koje su nedvosmisleno orijentisane na destrukciju je naivno. Osnovni mehanizmi tih unutrašnjih snaga su maksimalistički zahtevi bez spremnosti na dijalog i kompromis“, ocenjuje Prohić.

-pročitajte još: Šmit nikome sasvim po volji

Iako je na sednici Parlamenta rekao da ugrožavanje budućnosti BiH nije opcija i da su „bonska ovlašćenja u fijoci“, nagoveštavajući tako da mogu biti i upotrebljena, Šmitu se zamera što nije otkrio metode i instrumente za uspostavljanje demokratskih procedura i „vraćanje digniteta“ državnim institucijama kojima daje prioritet.

„Važno je što Šmit naglašava da dezintegracija i osporavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH mora da prestane i da međunarodna zajednica neće biti pasivna, ali nedostaje naznaka alata kojima će se suprotstaviti procesima destrukcije koji su već u fazi realizacije. Ovo nije Dodikov individualni hir, već projekat suseda i jedne globalne sile – Rusije“, tvrdi Prohić.

Šmit: „Međunarodna zajednica to neće mirno da gleda“

Obraćajući se Parlamentu BiH, visoki predstavnik Kritijan Šmit osudio je blokadu državnih institucija i vraćanje nadležnosti sa države BiH na entitet RS. „Jednostranim vraćanjem unazad ugroziće se evropski put zemlje, ali i ekonomski napredak. Međunarodna zajednica to neće mirno da gleda, a ni građani to svakako ne žele“, upozorio je Šmit.

Izabrane predstavnike iz RS koji „parališu rad državnih institucija“ pozvao je da se vrate u organe vlasti, jer njihova aktuelna politika „na duge staze neće imati podršku“. Osudio je usvajanje zakona o Agenciji za lekove u Skupštini RS, čime entitet jednostrano pokušava da oduzme nadležnosti države. Šmit je takođe izrazio nerazumevanje za jednostrano poništavanje „Inckovog zakona“ na području RS.

-pročitajte još: Kristijan Šmit: Čisto etnička orijentacija je poput kvadrature kruga

Dodik: „Druženje koje ne obavezuje RS“

„Dopuna Krivičnog zakona kojom se zabranjuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca odnosi se na sve žrtve“, naglasio je Šmit, ali i dodao da on nije (bivši visoki predstavnik) Pedi Ešdaun i da „neće biti povratka u to vreme“. Takođe je naglasio da atmosfera straha i podela ubrzava egzodus mladih iz BiH.

Reagujući na Šmitov govor u Parlamentu BiH, član državnog Predsedništva Milorad Dodik rekao je da je ta sednica Parlamenta bila „obično druženje“ i da „oni mogu da sede, ali ne mogu da donesu nijedan zaključak koji bi bio obavezujući za RS“.

Zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamenta BiH Nebojša Radmanović (SNSD) smatra da je Šmit „upao u zamku“ tražeći da se obrati Domu, jer je sednica „zakazana nelegalno“. „Umesto da strpljivo sačeka svoju eventualnu potvrdu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, pa da onda s punim legitimitetom sazove oba doma Parlamenta BiH i da im se obrati, on je pristao da se obrati krnjem sazivu jednog doma“, rekao je Radmanović.

Bez predstavnika diplomatskog kora u Parlamentu BiH

Za predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamenta BiH Denisa Zvizdića (SDA) važno je što je Šmit izneo stav OHR „da će se poštovati Ustav BiH, odluke državnog Ustavnog suda i da nema govora o prenošenju nadležnosti s državnog nivoa na niže nivoe vlasti“.

Saša Magazinović iz Socijaldemokratske partije BiH rekao je da na sednici Parlamenta u četvrtak (28.10), tokom obraćanja visokog predstavnika, „nije bilo onih koji stvaraju probleme“. „Oni koji je trebalo da čuju poruke, nisu bili tu da ih uživo čuju, iako ne sumnjam da su ih čuli. No, iznenadilo me to što nije bilo predstavnika diplomatskog kora u BiH, a svi su bili pozvani“, rekao je Magazinović, dodajući da je to zabrinjavajuće, „jer pokazuje da nešto ne štima“.

Šmitov nastupni govor u Parlamentu BiH može se oceniti i kao „opipavanje terena“ na političkoj sceni. Bila je to, kako za DW kaže novinar „Hine“ i politički analitičar Pejo Gašparević, „kombinacija upozorenja i balansa“. „Šmit sa jedne strane upozorava da su sve opcije za rešavanje krize u BiH na stolu, a s druge spušta loptu ističući da zaoštravanje krize nije ni u čijem interesu“, opisuje Gašparević.

Da li je prekasno?

Sagovornik DW smatra da je Šmit za svoj nastupni govor odabrao taktiku „toplo-hladno“, nastojeći da političkoj javnosti preporuči sebe kao snažnu osobu koja šalje upozoravajuće poruke, pri čemu ostavlja i odškrinuta vrata za pregovore s onima koje sada kritikuje. „Šmit se predstavio kao diplomatski prozvod s nemačkom pedantnošću, ali je pitanje koliko će to da napravi utisak na političke proizvode s balkanskim mentalitetom“, kaže Gašparević.

Nastup Kristijana Šmita u Parlamentu BiH analizirali su i lokalni mediji. Nekima ocenjuju da postoje paralele između Šmita i poslednjeg jugoslovenskog premijera iz devedesetih godina prošlog veka Ante Markovića, ali i Milorada Dodika i bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

U tekstu za portal „Interview“ pod naslovom „Kristijan Šmit pred Poslaničkim domom Parlamenta – da li je prekasno?“, Ahmed Burić između ostalog piše da ne sumnja u Šmitove „dobre namere“, ali podseća i na izreku da je „put do pakla popločan – upravo dobrim namerama“. Burić piše da se devedesetih godina nije na vreme sankcionisalo ponašanje Miloševića, što je dovelo do krvoprolića, te upozorava da i danas izostaje adekvatna reakcija kojom bi se sankcionisali destruktivni Dodikovi potezi.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu