Tadićev plan – pokušaj kompromisa

Odnosi Kosova i Srbije se mogu poboljšati i rešiti dijalogom, ukoliko budu razmatrana četiri pitanja - rešenja za manastire SPC i administriranje manastirskim kompleksom, garancija za Srbe u enklavama, pitanje državne imovine i imovine građana Srbije na Kosovu i Metohiji, kao i posebnog rešenja za sever Kosova, stoji u takozvanom planu u četiri tačke predsednika Srbije Borisa Tadića. Priština odbacuje plan, međunarodna zajednica nema konačan stav oko podrške ovom planu.

Kompromis najbolje rešenje

Motiv za predstavljanje jednog ovakvog plana je pokušaj da se napravi neka politika, ili plan, koji će biti u skladu sa realnošću oko Kosova, ocenjuje za DW Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj. A realnost je da Srbi na severu Kosova ne žele da žive pod autoritetom Prištine, i da Srbija od 1999. godine nema nikakav suverenitet nad Kosovom. U tom smislu je dobro imati neki plan koji bi mogao dovesti do nekog kompromisa, kaže Pribićević:

„Zato što ovi drugi tehnički pregovori, koji teku između Beograda i Prištine, su već iscrpeli neke svoje mogućnosti. I zapravo se pod hitno mora pokušati da se napravi nešto što bi bio kompromis za celo Kosovo, i za rešenje problema Kosova. U suprotnom, bojim se da se otvara prostor i za ekstremiste i sa jedne i sa druge strane, i za one nedobronamerne iz međunarodne zajednice da tu situaciju na severu koriste kad god njima odgovara“.

Kucanje na vrata dijaloga

Tadićev plan u 4 tačke predstavlja izlaznu strategiju u kojoj je Srbija, a to je pat pozicija sa Evropskom unijom (EU), smatra dr Neven Cvetićanin, iz Instituta društvenih nauka:

„Taj plan ima za cilj da ponovo pokuša da otvori dijalog o Kosovu i Metohiji, i o poziciji države Srbije na Kosovu. Trebalo bi reći da je to prilično teško, pogotovu kada mnoge bitne i velike sile smatraju da je taj dijalog uglavnom završen. I ovaj plan u 4 tačke negde ima ulogu da oprezno pokuša da otvori ta vrata: metaforično taj plan stoga možemo nazvati kucanjem na vrata dijaloga“.

Bojazan od skretanja Srbije

Međunarodna zajednica možda najviše bojazni ima oko poslednje tačke ovog plana, a to je posebno rešenje za sever Kosova. Iza toga mnogi vide ponovno pokretanje pitanje statusa Kosova, što međunarodna zajednica svakako ne želi, kaže Pribićević, i dodaje da tu ipak postoji neki prostor za pomak oko problema Kosova:

„Vidimo sada i oko same kandidature da zapadnom delu međunarodne zajednice nikako ne odgovara stanje u kome bi Srbija pošla nekim svojim putem, odnosno da stavimo na ler sam taj proces evropskih integracija. Tako da mislim da Srbija sa svoje strane ima dosta tog diplomatskog prostora da reši pitanje Kosova koliko toliko u interesu Srbije“.

Američki Veliki brat rešava problem

U tom kontekstu se u Beogradu posmatra i nešto aktivnije učešće američke administracije oko Kosova; to je vidljivo na osnovu posete zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD Filipa Rikera, kao i telefonskog razgovora Tadića i američkog državnog sekretara Hilari Klinton. Obe strane tu imaju svoje motive, ističe Cvetićanin:

„Dakle, motiv srpske strane je da pred izbore pokaže da ima podršku Zapada, i da se ne vodi neka konfliktna politika prema Zapadu, i da se tako pošalje poruka i političkim protivnicima i drugim centrima moći po svetu. A opet, interes američke strane i njene administracije je da poput nekog Velikog brata dođe i pokuša da reši problem koji EU nije uspela da reši“.

Srpska opozicija se protiv ovom planu i naziva ga Ahtisarijevim planom, a Cvetićanin kaže da će tako ostati sve do perioda nakon izbora. Opozicija naravno želi da napada vlast, i teško je očekivati da se oko pitanja Kosova postigne bilo kakav konsenzus sve dok se ne izbori ne završe, smatra Cvetićanin.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković