Sve više suđenja povratnicama iz IS
19. maj 2020.Taha A.J. mirno sedi između dvojice prevodilaca. Ima blizu 30 godina i nosi košulju sa cvetićima. Pomno prati ono što u sudnici Višeg regionalnog suda u Frankfurtu priča glavni komesar Ralf Liders. On je svedok iz Oldenburga.
Nedaleko od Oldenburga nalazi se Lone. U tom mestašcu je, krajem juna 2018. godine, u jedan auto ušla ubeđena pristalica „Islamske države“ Dženifer V. Cilj joj je bio da sa svojom dvogodišnjom ćerkom ode u teroristički kalifat IS. Bilo je to u trenutku kada je vojni pritisak na džihadističku miliciju bio toliko veliki da je njena propast za svakog posmatrača bilo samo pitanje vremena.
Smrt petogodišnjeg deteta
Ralf Liders svedoči u Frankfurtu, jer se vozio iza Dženifer V. i čuo svaku reč koju je ona razmenila sa vozačem. On je bio ubačeni špijun pozajmljen od američkog FBI. Čovek, koji je tokom dugog komuniciranja preko Telegrama uspeo da zadobije poverenje Dženifer V. Toliko veliko poverenje da je ona u automobilu u koji je ubačen mikrofon za prisluškivanje, veoma brzo počela da priča o jednom nečasnom incidentu: prilikom prvog boravka na području IS, u iračkom gradu Faludži, njen muž Taha A.J. ubio je petogodišnje jezidsko dete koje je držano kao rob. On je, kako je dalje rekla, želeo da kazni dete, jer se upiškilo u krevetu. Zbog toga je devojčicu privezao za prozor, na suncu. Ostala je tamo sve dok u mukama nije umrla.
Dženifer V. je od aprila 2019. godine pred sudom u Minhenu – zbog toga što nije učinila ništa da spasi devojčicu. Tamo je izjavu već dala majka preminule devojčice. Ona je takođe bila držana kao robinja u domaćinstvu Dženifer V. i njenog muža i mogla je samo bespomoćno da gleda smrt svoje ćerke.
-pročitajte još: „IS nevesta“ koja je žrtvovala svoju decu
Optužnica za genocid
U sudu u Frankfurtu od aprila traje suđenje njenom suprugu Tahi A.J. U maju 2019. godine uhapšen je u Grčkoj na osnovu nemačke poternice, a u oktobru je izručen Nemačkoj. Proces protiv tog čoveka rođenog u Iraku izazvao je veliku međunarodnu pažnju. To je prvi proces protiv nekog borca IS koji se odnosi na genocid tzv. Islamske države protiv Jezida.
„S uvođenjem genocida u taj sudski postupak nemačko Državno tužilaštvo suočava se s teškim zadatkom“, kaže za DW Aleksander Švarc, stručnjak za međunarodno pravo iz Lajpciga. Genocid je po međunarodnom pravu „zločin nad zločinima“, podseća Švarc, uz ocenu da je teškoća u tome da se počiniocima individualno dokaže da su zaista želeli da unište čitavu etničku grupu.
Za tog eksperta za međunarodno pravo ono što je zaista posebno u postupku protiv Tahe A.J. jeste sledeće: „Prvi put nemačko Savezno državno tužilaštvo procesuira delo počinjeno u inostranstvu“. To znači da delo nije počinjeno u Nemačkoj, ni počinilac, ni žrtva nisu Nemci, a počinilac se u trenutku počinjenog dela nije nalazio ni na nemačkoj teritoriji. U slučaju Tahe A.J. Tužilaštvo prvi put koristi „stopostotno načelo svetskog prava u međunarodnom pravu“.
Sve veća uloga međunarodnog krivičnog prava
Međunarodno krivično pravo igra sve veću ulogu u radu nemačkog Saveznog državnog tužilaštva. Kada je 4. maja u Hamburgu počeo sudski proces protiv 35-godišnje povratnice iz IS Omaima A, u optužnici je bila i optužba za zločine protiv čovečnosti. Jer, kako se tamo navodi, supruga poznatog džihadiste Denisa Kusperta je, navodno, u svom domaćinstvu držala 13-godišnju jezidsku devojčicu kao robinju.
Nakon što se Omaima A. 2016. godine vratila iz sirijskog ratnog područja, tri godine je živela potpuno neometano u svom rodnom gradu Hamburgu. Tek su istraživanja novinara Jenana Muse sa arapske televizije Al An obezbedila neophodne dokaze.
Musa je u Siriji pronašao mobilni telefon koji je Omaima A. tamo koristila – sa hiljadama fotografija i video-snimaka. Zahvaljujući tome bilo je moguće do detalja rekonstruisati život te pripadnice IS u Siriji. Zbog toga je prikupljanje dokaza i započelo prikazivanjem televizijskog dokumentarca koji je Jenan Musa snimio o nemačkim džihadistima.
Naoružane žene
U dokumentarcu se mogu videti Omaima A. sa decom, ali i sa oružjem u rukama, kao i nasmejani Denis Kusperta. Ekspert za međunarodno pravo Švarc smatra da predstava o članicama IS kao pasivnim ženama koja nemaju svoje mišljenje mora biti korigovana. „Mnoge povratnice, dakle žene-borkinje u IS, bile su naoružane, imale su automatske puške i pištolje“.
Mnoge žene koje su se borile u IS, bile su takođe angažovane i u tzv. „moralnoj policiji“. One su druge žene upozoravale kako da se oblače i kako da se ponašaju. Kako da se podvrgnu pravilima ponašanja Islamske države. Aleksander Švarc ukazuje da se posebno ženama može pripisati odgovornost za držanje robova.
Držanje robova pojavljuje se i u drugim procesima, recimo u slučaju Sare O. kojoj se sudi u Diseldorfu. Taj postupak, zatvoren za javnost, vodi se tek od prošlog oktobra, jer je optužena u vreme počinjenih dela bila maloletna.
Sara sada ima 21. godinu, a bilo joj je 15 kada je, prema zaključku istražitelja, odlučila da se priključi ratu na strani IS. Osim što se tereti za držanje robova, Sara O. se optužuje i da je sa svojim mužem i decom živjela u stanu koji joj je IS dodelio.
Zvuči bezazleno, ali pravno se to smatra pljačkom kroz stanovanje. Iza toga stoji sledeće: ako IS nekome dodeli stan, dotadašnji stanari morali su da budu ili proterani iz stana ili ubijeni. Pri tom se radi o pljački, i time o kršenju člana 9 Međunarodnog krivičnog prava. Prvi put je to tumačenje bilo u procesu protiv Sabine Š. Ta povratnica iz IS je u procesu u Štutgartu u julu 2019. godine osuđena na pet godina zatvora pre svega zbog ratnog zločina zauzimanja dva stana.
Od početka 2019. godine Savezno državno tužilaštvo podiglo je osam optužnica protiv povratnika iz IS zbog kršenja međunarodnog krivičnog prava. Jedan od slučajeva je i onaj protiv 33-godišnje Sibel H. Njena priča je slična brojnim drugim iz okruženja nemačkih pristalica IS.
Ta žena je dva puta iz Ašafenburga putovala u teroristički kalifat IS. Prvi put 2013. godine. Nakon što je njen prvi suprug ubijen, ona se 2014. kao udovica mučenika vratila u Nemačku. Tu se ponovo udala, ponovo za muškarca iz salafističke scene. Sa Denizom B. po drugi put otputovala na područja IS, gde je s njim dobila dvoje dece. U proleće 2018. godine konačno je prebačena u Nemačku iz kurdskog zatvora na severu Iraka.
U Nemačkoj je Sibel H. najpre bila na slobodi, jer je Savezni sud pravde tada odbacio nalog za njeno hapšenje. Argument je bio sledeći: da bi neko važio za člana „Islamske države“ nije dovoljno to da je „učestvovao u svakodnevnom životu na njihovoj teritoriji“.
Za nalog za hapšenje i podizanje optužnice vrhovni sudija tražio je dokaze da neko potpuno konkretno podržava IS ili da se borio na njihovoj strani. U protivnom, ostajao bi nekažnjen. Nije zato ni čudo to da se od povratnica iz redova IS stalno moglo čuti da su se one samo brinule o domaćinstvu i deci, a da o stravičnim zločinima nisu ništa čule.