1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Sve slane ribice Ane Brnabić

2. februar 2019.

Zašto stjuardese dilaju slane ribice? Zašto arapski prijatelji nisu nabavili avione koji su već morali da lete u floti Er Srbije? Zašto građani iz svog džepa plaćaju tu igranku? I šta je premijerki u tome smešno?

https://p.dw.com/p/3CbcY
Fluggesellschaft Air Serbia
Foto: DW/D. Dedović

Nisam ni slutio da ću na 11.000 metara iznad nivoa mora sresti svoje detinjstvo. Hvala arapskim prijateljima na tome. Leteo sam iz Frankfurta za Beograd. Er Srbijom, tako se zadesilo. Poledica na krilima je izazvala kašnjenje. No, to su putnici saznali posle 70 minuta dreždanja u tami, pošto su svetla bila ugašena za poletanje, a posada potonula u letargičnu tišinu.

Kada je pilot konačno progovorio, moglo se čuti da engleskim vlada skoro kao Dačić, utrkujući se sam sa sobom u recitovanju fraza. Tuširanje aviona hemikalijama iz cisterne sa pipcima na dizalici nije trajalo ni deset minuta. Onda smo poleteli.

Vižljasta stjuardesa je iz kolica vadila kesice i delila ih ljudima. I ja sam dobio jednu takvu. Ribice! Prave, pravcate slane ribice koje nisam okusio skoro pola veka. Kakav raskošan poklon za nervozne čekače. Petnaestak ribica u dijetalnom pakovanju.

Da vas tuga uhvati na visini, da osetite prohujalo vreme u dubini.

Ko hoće da pojede više od ovih malih ribolikih označitelja nostalgije – može da bira. Stižu i druga kolica. Ali u nima sve košta. Na primer, Zaječarsko i sendvič – obrok je po ceni dostojan nemačke hrane na nekoj većoj železničkoj stanici.

Dođe mi ipak da glasno upitam: Zašto je Jatov besplatni sendvič pri istoj ceni karte bio nekoliko desetina puta veći od kesice ribica? I zašto arapski prijatelji, kad već zakidaju na hrani, nisu nabavili ona četiri nova aviona koje su po ugovoru bili dužni da uvedu u flotu do kraja prošle godine? I zašto srpski poreski obveznici plaćaju gubitke loše poluprivatizovane kompanije? Činjenica je da Srbija budžetskim milionima evra još uvek frizira dobitničke brojke Er Srbije.

Leteća premijerka

Da je kojim slučajem Ana Brnabić u avionu, reagovala bi isto kao što je na slično novinarsko pitanje reagovala 25. januara: „Neverovatno Vam je pitanje, moram da priznam.“ Premijerkin širok osmeh, bez zlatnog zuba, isti onaj koji proradi kad se podsmeva javnosti koja traži od nje da objasni ko finansira savetnike iz Blerove firme. Prema premijerki svi koji pitaju logično izbegavaju da vide „logičnu, širu sliku“.

Na toj široj slici se mogu videti sve naprednjačke fantazme: očuvanje radnih mesta, pozicioniranje Beograda kao regionalnog lidera vazdušnog saobraćaja, svih pet miliona putnika, bla, bla, bla... Preko svega tom „širom slikom“ kao akvarijumom plivaju slane ribice. Premijerko Vučićeva, a nestranačka, ta pitanja su neverovatno dobra. A izbegavanje odgovora neverovatan bezobrazluk, dostojan Vučićeve omiljene nestranačke ličnosti.

Fluggesellschaft Air Serbia
Ima svašta na meniju, ali se plaća - kao u svakoj niskotarifnoj kompaniji, samo što su ovde karte skupljeFoto: DW/D. Dedović

Arapska kockarnica

Da podsetimo, strateški partner Etihad ima jednu manu. Voli da se kocka. Tako je u međunarodnom avio-ruletu stavio na dve propale karte – Er Berlin i Al Italiju. Pošto su tamo napravili gubitke, i povukli se iz lošeg posla, sada u Srbiji beleže dobitke. Jer ne ulažu u Er Srbiju već joj daju kredite i ubiru kamatu.

To će tako ići  dok Vučić, Mali i Brnabićka ćute kao zaliveni o detaljima ugovora. Ćuti i Dačić koji je u svemu tome učestvovao i Dinkić kojeg je radikal Vučić hteo da hapsi, a naprednjak Vučić uključio u svoju ekipu za poslove sa Arapima.

Vlada je morala da prestane sa ulaganjem u Er Srbiju do kraja 2016. Ali transfer miliona evra prema Surčinu se nastavio kao da u ugovoru ništa ne piše. Samo se Siniša Mali pobrinuo da to dobro zvuči, pa je rekao da Vlada tako ne ulaže u avio-kompaniju već u razvoj turizma. Spominje uspešnu liniju za Njujork. Vlada podržava legitimno pravo Aleksandra Vučića da jede u skupim njujorškim lokalima i tako razvija američki turizam.

Državnici s kafanskim doskočicama

Ništa premijerka javnosti neće odati. Pitanja ne postavlja Barbara, već strani plaćenici. A oni iz čiste mržnje prema predsedniku države samo nešto kritikuju. Ne vide nemačke fabrike već domaće fantomke. I tako slepi šuruju sa žutim lopovima i ljotićevcima. Koji neće pobediti Vučića na izborima, sve da im pridružimo sve punoletne Slovence, kako diplomatski reče gospodin predsednik države pravo u brk slovenačkoj delegaciji. Dobro, ne baš u brk, on se sa slovenačkim ministrom spoljnih poslova dovikivao, kako dolikuje radikalski školovanom državniku, preko medija.

Predsednik je čuveni srpski domaćin. Ali kad ga gosti iznerviraju jer neki tamo njihov ministar spominje neku tamo političku krizu u Srbiji onda on počne da ih prebrojava – 1,1 milion Slovenaca plus ova šaka domaćeg opozicionog jada, daleko je to od onih miliona živih i mrtvih koji glasaju za njega, Vučića.

Eto, letim iz Frankfurta za Beograd i spopadnu me ribice iz detinjstva, a sa njima i sva ta neverovatna pitanja. Uskoro slećem u zemlju u kojoj je prebrojavanje gostiju i njihovog biračkog tela normalno, a pitanje, gde se dedoše obećane arapske pare – neverovatno.

Etihad Airways steigt bei Air Serbia ein 01.08.2013
Gromopucatelna najava (avgust 2013)Foto: Reuters

Ko koga bije po ušima

Zamislite da Vučić popije malo onog svog dobrog vina jajinačkog pa uhvati slušalicu i nazove Angelu Merkel: „Endži, bre, ti još uvek imaš izbegličku krizu! Dođi meni na predizbornu žurku, kod nas nema krize, sve cveta.“

Angela Merkel ne troši baš ni alkohol ni tablete. Koliko je pratim ovih četvrt veka u politici, mogao bih se kladiti da ne bi ni umela da odgovori u Vučićevom stilu: „Aleks, da dovedeš u Nemačku i sve svoje punoletne Srbe da glasaju za opoziciju, ne bi pomoglo ni tebi ni njima.“

Ima stvari koje ozbiljni političari ni pijani neće da izgovore.

Isto tako, nemačka šefica vlade nikada do sada nije novinarima uzvratila ciničnim čuđenjem tipa „Neverovatno vam je pitanje, moram da priznam.“ Zato što zna da nema glupih pitanja, postoje glupi odgovori. Dakle, Aleksandre, Ana, gde su avioni, kamioni, ostalo? Zašto u polovično privatizovanom Jatu ljudima koji poreski sufinansiraju privatnu kompaniju nude one odvratne ribice?

Ana Brnabić je kao dobra nestranačka učenica radikalske škole drskosti još prošlog maja konstatovala: „Kao da neko građane bije po ušima da se putuje Er Srbijom.“ A u januaru je na pitanje o obećanim avionima nestalim sa strateškog radara rekla dosta suzdržano da nije direktorka Er Srbije. Naravno, samo je predstavnik većinskog vlasnika.

U biti, Anu Brnabić bi trebalo poslušati. Ni mene više niko nikada neće biti po ušima, draga premijerko. Obećavam, neću više nikada plaćati Lufthanzine cene da bih dobio traljavu niskobudžetnu uslugu Er Srbije, e da bi Vi sve to nazivali istorijskim uspehom u strateškom razvoju turizma, a novinarima davali neverovatne odgovore na logična pitanja.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android