Svakodnevica i pomirenje na Kosovu

Spomenik borcima iz Drugog svetskog rata u Prištini ne uklapa se u današnje vreme, ali još uvek je tamo: glomazan i oronuo. Socijalistička građevina simbol je davno prošlih vremena: bratstva i jedinstva naroda Jugoslavije. Spomenik je danas samo nemi svedok jednog prevaziđenog političkog sistema.

„Spomenik nas podseća na to da Albanci i Srbi imaju zajedničku prošlost“, objašnjava kosovski fotograf Jetmir Idrizi. Fotografisao ga je crno-belom tehnikom i podelio tankim vertikalnim linijama. Mnoge svoje motive pronašao je i u Mitrovici. Taj grad na severu Kosova je podeljen i u njemu je od početka rata do danas vanredno stanje: na severu žive Srbi – koji su inače manjina u zemlji koja ja od 2008. mezavisna – na jugu grada živi albanska manjina. Barikade na mostu preko reke Ibar postale su simbol sukoba Srba i Albanaca.

Zajednička prošlost

Nezavisnost Kosova, mnogi Srbi ne priznaju. Oni ga i dalje vide kao deo Srbije, kao južnu srpsku pokrajinu. Ipak, sporazum postignut početkom 2013. godine mogao bi da normalizuje odnose Beograda i Prištine.

Za Albanca sa Kosova, Jetmira Idrizija pomirenje ima veze sa zajedničkom prošlošću različitih etničkih grupa u zemlji. Ponekad je neophodno gledati unazad, da bi se krenulo dalje. Još pet drugih fotografa, iz Mongolije, Mađarske, Palestine, Malija i Nemačke, provelo je nedelju dana na Kosovu. Svako od njih je na svoj način prikazao temu pomirenje. Fotografi su posmatrali ljude, pejzaže i situacije iz svakodnevice. Njihovi radovi mogu da se vide na izložbi fotografija „Pomirenje na Kosovu“, Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ). Izložba istovremeno traje u Berlinu, Bonu i Prištini.

Pomirenje kao živa stvarnost

Jetmir Idrizi je rođen u Prištini. Za vreme rata na Kosovu imao je 15 godina. Sa porodicom je pobegao u Makedoniji, da bi potom živeo u Belgiji, aonda se ponovo vratio na Kosovo. Danas je ugledni foto-reporter koji radi u Prištini ali i u Beogradu, u kojem ima mnogo prijatelja. Pomirenje je za njega živa stvarnost. Ipak razume bes i mržnju onih koji su u ratu izgubili svoje najbliže. Njegova porodica ostala je pošteđana te sudbine.

Jedan od šest fotografa je i Merlin Nađ-Torma. Ispresecani fotografije slike njenog kosovskog kolege najviše su je impresionirale. „To je simbolično veoma jako. Jetmir pokazuje da ti spomenici i dalje postoje na Kosovu, oni više nemaju funkciju, ali ipak ipak postoji mogućnost da jednoga dana ti narodi opet budu zajedno.“

Nemačkoj fotografkinji u početku je bilo teško da se uključi u temu „Pomirenje na Kosovu“ u zemlji u kojoj su sukobi još uvek sveži i mnoga pitanja nerešena: „Moja prva reakcija bila je da je Kosovo definitivno pogrešno mesto za tako nešto“, kaže Nađ-Torm. Ali, posle nedelju dana provedenih na Kosovu imala je lepih trenutaka: „U jednoj pekari i jednoj apoteci sreli smo Srbe i Albance, koji su jednostvno zajedno radili. Etnička pripadnost nije bila važna. To je bilo lepo za videti, za takve primere ranije nisam znala.“

Nađ-Torma je u Prištini fotografisala sportska igrališta ili kuće. Njene fotografije deluju poput snova, jer deluju zamagljeno. Jetmiru Idriziju se dopadaju njene fotografije. „U početkou sam se pribojavao da će ostali fotografi jednostavno da prikažu Srbina i Albanca zajedno. Ali pokazali su mi da je pomirenje mnogo više od toga“, kaže naš sagovornik, a njegova koleginica dodaje: „Lokacije tako dobijaju jedno novo svetlo. Želela sam da pokažem da mala promena u našoj percepciji može da ima veliki uticaj“, objašnjava Nađ-Torma.

Autor: Anika Cajtler / Boris Rabrenović
Redakcija: Jakov Leon