Svaki peti građanin BiH umire od zagađenja vazduha

Porodica Ahmetović živi u jednostavnoj kućici napravljenoj od crvenih cigli i bez fasade – neposredno uz fabriku koksa. Iz dimnjaka fabrike konstantno se smenjuju beli, smeđi i crni dim koji im zagorčavaju život. Najteže se, kažu, diše zimi.

„Ovdje dođeš zdrav, a uskoro budeš bolestan. Osjeti se kada koksara pušta dim, ne možeš disati, guši to čovjeka“, priča Almedina Ahmetović dok u naručju drži svoju trogodišnju devojčicu, dok druga kćerka spava na trošnom kauču. „Djeca su bila zdrava, ali kada smo došli ovdje, dobili su bronhitis, guši ih, previše kašlju. Od ove koksare ne možeš živjeti kako treba.“

U naselju žive uglavnom romske porodice i svi odreda se žale na zdravstvene probleme za koje krive zagađen vazduh. Enes Bajrić se nedavno doselio i vrlo brzo uvideo razmere uticaja fabrike. „Od moje sestre je oboljelo četvero djece. Ja imam četvero djece s kojima sam ovdje došao prije dva mjeseca. Meni je 25 godina i meni škodi, možeš misliti kako je djeci“, priča Enes Bajrić za DW.

Koksara već godinama bez dozvole

Najveći problem meštana Lukavca je u tome što se na malom prostoru nalaze čak tri kompleksa fabrika hemijske proizvodnje koji rade neprestano. „Drugi gradovi imaju periodična zagađenja, a mi imamo konstantna“, ocenjuje za DW Bejazit Okić iz Foruma za zaštitu okoline.

„U životni prostor građana Lukavca se izdvoji minimalno 100 tona otrovnih supstanci dnevno. Osim toga, nastaju ogromne količine industrijskog otpada koji se deponuje na području naše općine, a ispuštaju se i ogromne količine otpadnih voda u rijeku Spreču i od nje su napravili mrtvu rijeku“, upozorava Okić.

Dok vodimo razgovor, u reku Spreču se ispušta crna tečnost teškog kiselkastog mirisa. Okić kaže da cev dolazi iz fabrike koksa i da se upravo dešava zagađenje o kojem je govorio. Spušta se s kolegom iz udruženja do zamućene vode i fotografišu. Fotografije će, kažu, poslati inspektorima u nadi da će izvršiti kontrolu.

Ali fabrika koksa već godinama nema ni ekološku dozvolu. O tome kako je moguće da fabrika uprkos tome još uvek radi, danima smo pokušavali da dobijemo odgovore od kantonalne inspekcije – bezuspešno.

Na ista pitanja, iz fabrike koksa – Global Ispat Koksne Industrije – kratko su odgovorili da su članovi Uprave nedostupni za razgovor zbog prezauzetosti već planiranim sastancima i obavezama.

„Ono što treba istaći je nedjelovanje nadležnih institucija. Pitam se kako niko ne prati to i ne poduzima mjere da se smanji zagađenje. Monitoring kvalitete zraka pokazuje mala poboljšanja, pa pogoršanja. Mi moramo raditi na smanjenu emisija da bismo garantovali bolje uslove življenja u ovim gradovima“, kaže Džemila Agić, direktorka centra za ekologiju i energiju.

Povećan broj obolelih

Posledice takvog stanja su dugoročne i teške, smatraju u Forumu za zaštitu okoline. Merenjima i praćenjem stanja na terenu oni pokušavaju da dokažu povezanost zagađenog vazduha i posledica po zdravlje građana.

„Pratimo istraživanja i Svjetske zdravstvene organizacije i analiziramo. U Lukavcu je od 2014 do 2017. godine od karcinoma oboljelo 2.951 osoba, a umrlo 1.444, dok je u šezdesetak km udaljenoj Kalesiji, koja nema industrije, od karcionoma u istom periodu oboljelo 411 osoba, a umrlo ukupno 653 osobe“, kaže Okić.

Povećan broj pacijenata s respiratornim problemima beleže i u Klinici za plućne bolesti u Tuzli, gde tvrde da zagađenje vazduha ostavlja dugoročne posledice, naročito na hronične plućne, kao i kardiovaskularne bolesnike.

„Na klinici je primjećen broj pacijenata, pogotovo ovih pacijenata koji se javljaju nama sa karcinomom pluća koji su bili u jednom eksponencijalnom porastu u zadnjih par godina“, kaže za DW doktor Dženan Halilović iz Klinke za plućne bolesti.

Profit važniji od zdravlja

Ekolozi rešenje vide u adekvatnom sprovođenju zakonske regulative, za koju kažu da je dosta dobra, ali se nedovoljno sprovodi. „Ovdje su u pitanju ogromni lični interesi naspram interesa građana i njihovog zdravlja. Fabrike su u vlasništvu stranaca i njima je bitan profit a sve ostalo je prateće. Ako se na njih ne izvrši pritisak onda oni ne poboljšavaju uslove, već rade na povećanju proizvodnje, ali s tim i industrijskog otpada i zagađenja“, kaže Okić.

Novu priliku za čistiji vazduh ekolozi vide u procesima evropskih integracija, prema kojima bi BiH morala da napusti upotrebu fosilnih goriva. „Dekarbonizacija je obavezna. Politika mora biti na strani građana, a ne na strani onih koji imaju interese od takvih projekata. Prioritetno je zdravlje građana, kojima treba omogućiti da proizvode energiju na krovovima kuća, te usvojiti Zakon o obnovljivim izvorima energije“, zaključuje Džemila Agić, direktorka Centra za ekologiju i energiju.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.