Suđenje za ubistvo Džordža Flojda pred „tajnom porotom“

Izbor porote se otegao i to govori mnogo o samom procesu. Sud u Mineapolisu jedva je našao četrnaestoro ljudi za koje se smatra da će odlučivati bez predrasuda. Javnosti neće biti prikazano ko su dvanaestoro porotnika i dvoje rezervnih kako bi, ako je moguće, bili pošteđeni pritiska ili nečeg goreg.

U takvoj atmosferi, deset meseci od smrti Džordža Flojda, počinje suđenje bivšem policajcu Dereku Šovinu kojem preti četrdeset godina robije. 

Osam minuta i 46 sekundi je policajac Šovin klečao na vratu Džordža Flojda. Za to vreme, Šovinov kolega Aleksander Kueng kolenima je pritiskao Flojdove noge. Treći policajac, Džej Tomas Lejn, stavio je Flojdu lisice na ruke. Bilo je to 25. maja prošle godine u Mineapolisu.

„Molim te, molim te, molim te, ne mogu da dišem“, dahtao je 46-godišnji crnac. Molio je tako dvadesetak puta. Njegove poslednje reči ličile su na one koje je pred smrt izgovarao Erik Garner. I on je stradao u sličnoj akciji policije 2014. godine.

Policajci se nisu pomerili ni kada je Flojd izgubio svest. Šovin i kolege odstupili su tek kad je stigla hitna pomoć – bilo je to dva minuta nakon što je Keung prvi put rekao da ne može da opipa puls, tvrde tužioci. Nešto kasnije, u lokalnoj bolnici, Flojd je proglašen mrtvim.

Zbog novčanice od dvadeset dolara

Džordž Flojd nije bio naoružan. Prema saopštenju policijske uprave u Mineapolisu, patroli je delovalo da je pod dejstvom opijata i da je „dezorijentisan“.

Policija navodi da je odgovorila na poziv da dođe na lice mesta, jer je jedan muškarac pokušao da upotrebi falsifikovanu novčanicu od dvadeset dolara. Opis muškarca podudarao se sa Flojdom. 

Od Flojda je zatraženo da izađe iz automobila, a policija navodi da je on „pružio fizički otpor“ nakon što je izašao iz vozila.

Oborili su ga na zemlju, a zatim pokušali da ga smeste u policijski auto. Na kraju su ga policajci prikovali na tlo, u položaju koji se ispostavio kao koban. Za to vreme, Flojd je dozivao svoju mrtvu majku, preklinjao i govorio da ne želi da umre.

Šovin je uz kauciju pušten da se brani sa slobode, ali je dužan da prisustvuje suđenju za koje se očekuje da potraje mesec dana. Njegova odbrana zasniva se na tvrdnji da je policijska akcija bila opravdana jer je Flojd navodno pružao otpor, a da je smrt prevashodno uzrokovana Flojdovim lošim zdravstvenim stanjem i ostacima droge u krvi.

Leto globalnih protesta

Džordž Flojd nije bio prvi crnac koje je poslednjih godina nevino stradao od ruke američkih policajaca, ali su se snimci na kojima se vidi kako se guši brzo raširili po svetu. Njegova smrt, više nego bilo koja druga do tada, izazvala je proteste u znak podrške pokretu „Black Lives Matter“, koji je nastao 2014, nakon ubistva Trejvona Martina, nenaoružanog crnog tinejdžera.

Desetine hiljada ljudi izašle su na ulice Mineapolisa i drugih gradova širom SAD i sveta. U početku su u SAD to bili mirni marševi, ali nekoliko dana kasnije, neke demonstracije postale su nasilne. Bilo je izveštaja o pljačkama, vandalizmu, čak i pucnjavi. Paljeni su automobili, bilo je sukoba sa policijom. 

Mobilisana je Nacionalna garda, a neki zvaničnici vlade, uključujući i bivšeg predsednika Donalda Trampa, optužili su deo demonstranata za „domaći terorizam“.

Protestovalo se i u drugim zemljama u svetu, a u nekima su rušeni spomenici za koje demonstranti misle da simbolišu rasnu nepravdu. Demonstranti su tražili da se pooštre mere u borbi protiv rasizma.

U Belgiji su uništili spomenik kralju Leopoldu II, koji je kolonizovao Demokratsku Republiku Kongo. Za vreme vladavine Leopolda II milioni ljudi u Kongu su ubijeni. U Velikoj Britaniji su demonstranti srušili spomenik Edvardu Kolstonu, trgovcu robljem iz 17. veka. 

U Nemačkoj su održane neke od najvećih demonstracija van SAD. Na njima su učesnici zahtevali suočavanje sa sopstvenom kolonijalnom prošlošću i rasizmom u zemlji.

Kritična masa je uvidela da „nešto u osnovi nije u redu“

Mnogo je razloga zbog kojih je smrt Džordža Flojda izazvala tako snažno nezadovoljstvo, kaže Dejvid Elkot, profesor na Univerzitetu u Njujorku koji se bavi društvenim pokretima. „Jedan od razloga je kumulativan. Na dovoljno mesta širom zemlje sabralo se dovoljno okolnosti koje su delovale sumnjivo, tako da je kritična masa počela da uviđa da nešto u korenu nije u redu.“

Elkot to poredi sa titracijom, hemijskom metodom za određivanje koncentracije tečnosti. „Imate bistru tečnost i dodate jednu kap, dve kapi, tri kapi, i ništa se ne događa. Ali kad se doda četvrta kap, tečnost odjednom promeni boju.“

Pored toga, video-snimak smrti Džordža Flojda koji je kružio internetom bio je jednostavno užasan, kaže Kenet Nan, profesor prava na Univerzitetu u Floridi, koji se u svom radu fokusira na rasne odnose i policijsku brutalnost. Pored toga, navodi Nan, Flojd na snimku deluje mirno. Nema, dakle, ničega što bi umanjilo naklonost javnosti prema uhapšenom.

Da li su promene moguće?

Smrt i protesti dogodili su se usred pandemije koja je proglašena nekoliko meseci ranije. U mnogim gradovima demonstranti su kršili policijski čas i naredbe da ostanu kod kuće i ne marširaju ulicama.

Ograničenja koja se odnose na pandemiju dodatno su uticala da podrška bude tako široka, slažu se i Nan i Elkot. Ljudi nisu imali šta drugo da rade, kaže Nan, i želeli su da izađu napolje. „A bilo je i leto“, dodaje Elkot, objašnjavajući da, istorijski gledano, nije neobično da ljudi u letnjim mesecima marširaju protiv rasne nepravde.

Ipak, uprkos protestima i pobunama, nije došlo do mnogo promena. „Taj problem je veoma dugotrajan, a policija u SAD je obučena da se ponaša kao da je u ratu“, kaže Nan i zaključuje: „Moramo doći do toga da se policija više ne obučava da deluje na taj način. Ali, prema mom mišljenju, potrajaće dok se to promeni.“

Grad Mineapolis je isplatio Flojdovoj porodici 27 miliona dolara na ime odštete. Policajcima koji su optuženi za pomoć pri ubistvu sudiće se odvojeno, od kraja avgusta.

Pre toga će javnost pomno pratiti suđenje Dereku Šovinu. Događaji iz sudnice prenosiće se uživo.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android