Sukob iz Sirije širi se na Liban

Predeo oko Vadi Kaleda je kao u Toskani, blagi proplanci, plodna, zelena polja, čempresi, stoka po pašnjacima... Ali, te idile više nema, od kako se u susednoj zemlji vodi građanski rat. Vadi Kaled je najseverniji deo Libana, ima oblik nosa i kao da se ucrtava u sirijsku teritoriju. Homs, uporište ustanika protiv Asada, udaljen je samo 40 kilometara.

Kada je nemački ministar inostranih poslova Gido Vestervele protekle nedelje bio u Bejrutu, izgovorio je ono što je već nedeljama stvarnost: „Situacija u Siriji utiče na region, a pre svega na Liban“.

„Kako ti meni, tako ja tebi“

U Vadi Kaledu gore automobilske gume, drumovi su blokirani, na ulicama i putevima su pripadnici libanske vojske. Razlog za to jeste serija otmica koja je počela prošle subote (9.6.) Jednog libanskog pristalicu pobunjenika protiv Asada, inače sunitskog muslimana, otele su pristalice sirijskog šefa države. Kidnaperi pripadaju Asadovoj verskoj zajednici alevita, manjini u kojoj se nalazi 10 odsto stanovnika i koja decenijama u Siriji kontroliše sve poligone moći u politici, vojsci i tajnim službama. Pristalice i braća po veri obeju strana žive i u Libanu. Po principu „Kako ti meni, tako ja tebi“, suniti su kidnapovali alevite u Vadi Kaledu. Broj otmica se u međuvremenu popeo na sedam.

Konflikt se, kao što se odavno strahovalo, širi na Liban. Primenjuju se iste metode kao u susednoj zemlji, kaže jedan Libanac koji se upravo vratio iz susedne zemlje: „Postoje brojne otmice u Siriji. Traži se novac. Ko ne plati, mrtav je, a većina otmica su verski motivisane.“

„Dve zemlje – kao blizanci“

Suniti protiv šiita, odnosno alevita. Ovaj verski rat sličan onom u Iraku, u Siriji su očekivali, kao i „opasnost od zaraze“ u Libanu, kaže Hilal Kashan sa Američkog univerziteta u Bejrutu: „Dve zemlje su kao blizanci. Libanci pažljivo prate razvoj situacije u Siriji.“

U Tripoliju, drugom gradu po veličini u Libanu, u razmeni vatre između neprijateljskih tabora već je bilo mrtvih. Napetost raste. Te dve zemlje su tesno povezane jedna s drugom. Sirijska armija držala je Liban pod okupacijom gotovo tri decenije, određivala politiku ove zemlje, a povukla se tek nakon ubistva premijera Haririja, pre sedam godina.

Pokret Hezbolah, najjača političko-vojna snaga u Bejrutu, na vlasti je od početka godine. Tesno je povezana sa Asadom, a podržava ga saveznik – Iran. I to je jedan od razloga zašto svet zazire od vojnog angažovanja protiv Asada. Nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele nije jedini koji zna za moguće posledice: „Moramo sprečiti da se požar proširi na ceo region.“

Autori: Ulrih Lajdhold, Aman (ARD) / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković