Strah od povlačenja Bundesvera

„Političko rukovodstvo Bundesvera, dakle ministar odbrane, ne razmišlja o tome šta će biti sa prevodiocima kada se Bundesver povuče iz Avganistana“, kaže Ginter Burkhart, rukovodilac organizacije „Za azil“ (Pro Asyl) i dodaje: „Bundesver ne može da ima samo koncept o tome kako povući tenkove, a pritom ostaviti ljude koji su ugroženi. Prioritet je evakuisati ljude, a onda vojnu opremu“.

Tematika tih „lokalnih snaga“ postaje već sada akutna, gotovo dve godine pre povlačenja nemačkih vojnika iz Avganistana. Portparol Ministarstva odbrane potvrdio je da su tri osobe koje rade za Bundesver u Avganistanu već podnele zahtjev za dolazak u Nemačku.

Da li je rešenje dolazak u Nemačku?

Burkhart je ogorčen odnosom Bundesvera prema lokalnom osoblju koje je zbog saradnje sa nemačkim trupama i samo izloženo opasnosti. „U jednoj takvoj opasnoj situaciji ne možete da, kao poslodavac, ostavite ljude na cedilu“, kaže Burkhart. „To nije ni moralno, niti je sa pravne strane u redu. Očekujemo, ali i zahtevamo da se zaštite ljudi koji rade za Bundesver koji je obavezan da se brine o tim ljudima.“

Burkhart kaže da Bundesver ne ispunjava svoje obaveze jer lokalnom osoblju ne daje mogućnost da se odseli u Nemačku. Iz vladinih krugova u Berlinu navodi se da se u Avganistanu vodi briga o ljudima koji rade za Bundesver. Takođe se navodi da nemački poslodavci u Avganistanu, kao što je to Bundesver, na licu mesta vode savetodavne razgovore u toku kojih lokalno osoblje može da iznese svoje strahove. „Ako se lokalnom osoblju ne može pružiti odgovarajuća zaštita, onda je moguće preseljenje u Nemačku iz humanitarnih razloga“, navodi se u Berlinu.

Lokalno osoblje kao motor privrednog razvoja

Nemački ministar odbrane Tomas de Metijer je u maju prošle godine izjavio da želi da lokalno osoblje ostane u Avganistanu. „Oni stvaraju bazu za dobar privredni razvoj zemlje. Međutim, ako se lično osećaju ugroženo, onda ćemo, zajedno sa njihovim porodicama, da ih dovedemo u Nemačku“, izjavio je za prvi program nemačke televizije (ARD) ministar De Mezijer.

Iz vladinih krugova takođe se navodi da se svaki slučaj pojedinačno ispituje, te da se dolazak u Nemačku tih osoba uzima u obzir kao poslednje sredstvo koje bi moglo da se primeni. Pre toga, proverava se da li je moguće preseljenje u neko drugo mesto u Avganistanu, ukoliko se određena osoba oseća ugroženom od svojih komšija. Jedinstveni proces izdavanja viza, kao što to rade SAD ili Kanada za Avganistance koji za njih rade, smatra se neprikladnim jer se situacija na licu mesta ne može proceniti od strane zakonodavca u Nemačkoj.

Bolje sprečiti nego lečiti

Osobe koje rade za Bundesver, često godinama, su obrazovane i bilingvalne. Te osobe u razvoju demokratskog društva mogu da imaju veliku ulogu. U Berlinu se navodi da su za izgradnju civilnog društva avganistanskoj vladi potrebni ljudi poput lokalnog osoblja, kako bi na taj način sprečila „odliv mozgova“.

„Bolje ’odliv mozgova’ nego mrtvi ljudi“, kaže Omid Nuripur poslanik nemačkih Zelenih zadužen za bezbednosnu politiku. Lokalno osoblje pomaže Bundesveru da svoj posao odradi dobro. Sada se i tim osobama mora pomoći. Opasnost ne dolazi sa povlačenjem nemačkih vojnika. Avganistanci, koji pomažu Bundesveru, već sada se plaše za svoju bezbednost. Nuripur navodi da je nedavno kidnapovano dete jednog prevodioca. „Razlog za to je što je njegov otac sarađivao sa Nemcima“, kaže Nuripur.

Autori: Karla Blajker / Mehmed Smajić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković