Strah beloruske opozicije od Moskve

Retko se dešava sa u Minsku protestuju predstavnici opozicije. Još ređe – da to beloruska policija toleriše, kao što je to bio slučaj protekle nedelje.

Već prema procenama, pozivu opozicionog političara Nikolaja Statkeviča da se demonstrira protiv tešnjeg ekonomskog povezivanja sa susednom Rusijom, odazvalo se između nekoliko desetina i nekoliko stotina ljudi. Do tog novog povezivanja bi trebalo da dođe još ove godine.

Mogući planovi Rusije i Belorusije

O tome se spekuliše već mesecima. Ruske ekonomske novine Komersant koje su obično dobro informisane, u septembru su objavile prve moguće detalje novog dogovora između Moskve i Minska. U pitanju su, kako tu piše, zajednička poreska pravila, regulativi koji se tiču spoljne trgovine i zajednički nadzor nad energetskim i bankarskim sektorom.

Komersant je napisao da bi nova pravila značila tešnju integraciju u rusmu privredu nego u Evropsku uniju. Ne planira se kompletno stapanje u jednu državu. I pored toga, bila bi to nejednaka alijansa, jer Rusija je ne samo u pogledu površine i broja stanovnika, već i ekonomski bitno jača od Belorusije.

Plan je „akcioni program“ u okviru ugovora o uniji između dve zemlje iz 1999. Na 20. Godišnjicu potpisivanja, 8. decembra, „akcioni program“ bi mogao da bude zvanično najavljen ili čak potpisan. Pri tome je Belorusija u okviru Evropazijske ekonomske unije tesno povezana sa Rusijom i nekim drugim bivšim sovjetskim republikama.

Statkevič: „Strah od aneksije“

Vlada u Minsku pokušava da razveje brige dela građana od preuzimanja od strane Rusije. Nema razloga za uzbuđenje, rekao je jedan predstavnik Ministarstva spoljnih poslova krajem septembra. Neće se ići preko onoga što je predviđeno već postojećim ugovorom o Uniji. „Bojimo se aneksije, preuzimanja, jer sadašnja vlada je učinila sve što je moguće kako bi to bilo realno“, rekao je bivši predsednički kandidat i vođe neregistrovane stranke „Narodna zajednica“ u razgovoru za DW. „Beorusija je nerentabilna privredna filijala Rusije“. On kaže da belorusko blagostanje počiva na ruskim subvencijama, pre svega na jevtinom izvozu nafte i gasa.

Minsk je nedavno imao velike probleme sa prihodima od energetskog sektora. U pozadini su nova poreska pravila u Rusiji zbog kojih je bitno poskupela nafta za Belorusiju. Prema izveštajima medija, Moskva neće da popusti dokle god Belorusija ne pristane na tešnje ekonomsko povezivanje. I neki eksperti dele brige opozicije. „Radi se faktički o ekonomskom preuzimanju“, rekao je Dmitri Kruk iz beloruskog Centra za ekonomske studije. Minsk bi kratkoročno profitirao od niskih cena energije, ali to bi mu takođe ograničilo mogućnosti razvoja, kaže Kruk.

Hoće li Putin da produži svoj mandat?

Bilo je spekulacija prema kojima bi iza toga mogao da bude i plan Moskve da se Vladimiru Putinu omogući još jedan predsednički mandat. Posle dve godine na funkciji, šef Kremlja 2024. više neće smeti da se kandiduje. Politička alijansa sa Belorusijom u formi konfederacije bi, na primer, mogla da bude izlaz. No, ruski posmatrači kao što je Ivan Preobraženski ne veruju više u to. „Kremlj je odustao od plana da kompletno preuzme“ susednu zemlju, rekao je taj ekspert za DW. On kaže da Putin neće da produžava vreme svoje vladavine uz pomoć Belorusije, već da traži drugo rešenje.

Broj vidljivih kritičara najnovijeg razvoja situacije je još mali. Opozicionar Statkevič to objašnjava strahom mnogih Belorusa od represalija. Proteklih godina su demonstranti i kritičari autoritarnog predsednika Aleksandra Lukašenka često morali da računaju sa kaznama. Mnogi su bili uhapšeni i osuđeni. No, jedan drug razlog za ćutanje većine građana bi mogao biti i to što mnogi Belorusi u Rusiji vide tesnog partnera i nadaju se da će profitirati od tešnjeg povezivanja.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android