Starenjem se može manipulisati

U laboratoriji Maks Plank instituta za biologiju starenja u Kelnu, u takozvanu mašinu za sortiranje naučnici stavljaju crve. Oni na taj način indirektno izučavaju proces starenja kod ljudi. Sve je počelo osamdesetih godina kada su naučnici unošenjem genetskih promena uspeli da život nekih crva toliko produže da su oni bili i po deset puta stariji od ostalih. Ovi eksperimenti su pokazali da starenje ima genetsku komponentu i da se njom može manipulisati.

Istraživači u ovom institutu očekuju da će posle eksperimenata sa crvima, mušicama i miševima raspolagati informacijama o procesu starenja kod ljudi. U prirodi su retke životinje koje toliko ostare da su kod njih primetni simptomi starenja. Kod ljudi je to drugačije. Zahvaljujući medicinskom napretku i sve boljoj higijeni, ljudski vek je sve duži, kaže Ralf Petri, naučni koordinator u Institutu: „Ako pogledamo demografski razvoj videćemo da se u poslednjih 150 godina u svakoj dekadi prosečni ljudski vek produžio za dve i po godine. A čini se da se ovaj trend neće zaustaviti.“

Demografska katastrofa na pomolu

Sa godinama raste i rizik od bolesti koje su tipične za stare ljude, kao što je na primer alchajmer, ali i rak. Duboka starost stanovništva, međutim, ima i druge posledice – naročito u industrijskim zemljama. Jer, upravo su u njima vidljive temeljne demografske promene – u ovim društvima je sve manje novorođenih beba, a sve više starih.

„Taj trend je uočljiv i u zemljama na pragu industrijalizacije. I Kina će imati isti problem, i to još veći nego mi, jednostavno, zbog broja stanovnika. I Indija će se suočiti sa ovim problemom, kao i Brazil, Argentina i sve zemlje južne Amerike. Čak i neke zemlje Afrike. Znači, to je problem sa kojim će biti suočene sve zemlje – pre ili kasnije“, kaže Petri.

Autori: Gena Ketels / Mirjana Kine-Veljković

Odg. urednik: Nemanja Rujević