„Sredstva za pobedu Ukrajine su u BIH“?

Ukrajinskoj vojsci nedostaje municija, prvenstveno ona velikog kalibra. O tome se razgovaralo i na Samitu za Ukrajinu u Tirani, na kojem, pored zvaničnika EU i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, učestvuju i lideri zapadnobalkanskih država.

Zbog kašnjenja američke pomoći usled protivljenja Republikanaca u Kongresu, ali i nemogućnosti evropskih saveznika da odmah obezbede dovoljne količine municije za Ukrajinu, sada su u fokusu „partnerske države“ koje bi mogle učestvovati u snabdevanju Ukrajine municijom, ukazuje za DW direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije sa sedištem u Ljubljani Zijad Bećirović i napominje da bi „takav aranžman bio bi i od velike ekonomske koristi za BiH“.

Opstrukcije iz Republike Srpske

On, međutim, upozorava i na političke opstrukcije. „Zbog protivljenja srpskih kadrova u institucijama vlasti BiH – jer kadrovi Milorada Dodika, a Dodik je Putinov igrač, kontrolišu Ministarstvo za spoljnu trgovinu koje je nadležno za davanje dozvola za izvoz oružja – izvoz municije iz BiH u Ukrajinu mogao bi da bude doveden u pitanje“, kaže Bećirović.

Iz nevladinog sektora podsećaju da BiH „ima visoke ocene“ Evropske komisije kada je u pitanju usklađenost sa spoljnom politikom EU, ali da to narušavaju „politički gestovi“ Milorada Dodika. Direktor „Spoljnopolitičke inicijative BiH“ Haris Ćutahija smatra da je „opasno“ to što Dodik u svakom trenutku, pod izgovorom „vojne neutralnosti“, može da blokira napore da se BiH pozicionira kao partner Zapada u podršci Kijevu. Kako navodi sagovornik DW, to ugrožava evropski put BiH i otvara „realne šanse za ozbiljne sankcije Republici Srpskoj“.

Dodik kao „Putinov avatar na Balkanu“

„Ukoliko bi Dodik ponovo sprečio eventualni izvoz municije iz BiH u Ukrajinu, time bi prešao crvenu liniju i sebe razotkrio pred Zapadom kao Putinovog avatara na Zapadnom Balkanu“, kaže Ćutahija. Dodikovi kadrovi su još 2015. godine u institucijama BiH sprečili izvoz municije iz BiH u Ukrajinu, a mediji su izvestili i da je obustavu izvoza tada „tražila i zvanična Moskva“.

Bosanskohercegovački politikolog Jasmin Mujanović smatra da bi BiH upravo izvozom municije Kijevu mogla da „promeni tok rata u Ukrajini“. Kako bi se prevazišle blokade srpskih kadrova u nadležnim institucijama, Mujanović kaže da bi granate proizvedene u BiH mogle da kupuju vlade država NATO „preko postojećih izvoznih ugovora“ i da ih šalju u Ukrajinu, čime bi se „zaobišla“ zabrana izvoza iz 2015. godine.

Mujanović je o tome pisao na platformi Iks, navodeći da bi bosanskohercegovačka municija bila „od velike koristi“ Ukrajini. To bi, smatra taj politikolog, pomoglo i strateškim interesima NATO u suprotstavljanju ruskoj agresiji. „U Ukrajini je ugrožena bezbednost kompletne evroatlantske zajednice (...) Sredstva za pobedu postoje, u ovom slučaju u BiH. Samo nam treba volja za delovanje“, zaključio je Mujanović.

„Ministar za spoljnu trgovinu je već dugi niz godina iz RS i zbog toga nismo mogli da izvozimo u Ukrajinu protivoklopnu municiju za tenkove T-72 kalibra 125 mm“, kaže za DW Berko Zečević, jedan od vrhunskih bosanskohercegovačkih stručnjaka za municiju.

RS želi više samostalnosti u oblasti vojne industrije

No, situacija u vezi s dozvolama za izvoz možda bi mogla da se promeni. Vlada RS donela je novi Zakon o vojnoj industriji. Taj zakon, koji je još u proceduri usvajanja, dozvoljava entitetu da, nezavisno od državnih institucija (Ministarstva spoljne trgovine BiH) sklapa sporazume iz oblasti namenske industrije, što uključuje i aranžmane s drugim državama.

„Prvi put radimo taj zakon, da bismo tu oblast uredili na nivou RS, a ne da bude u nadležnosti BiH, jer oblast namenske industrije nije propisana Dejtonskim mirovnim sporazumom“, kaže ministar privrede i preduzetništva RS Vojin Mitrović.

Moguć „paralelizam“

U RS se proizvode manje količine vojne opreme – uglavnom municija, lično naoružanje i oklopna vozila – i to u Tehničko-remontnom zavodu u Bratuncu.

Odluka Vlade RS mogla bi da pokrene slične procese i u Federaciji BiH, iako se u tom entitetu na jednostrani akt Vlade RS gleda s podozrenjem – smatraju da se radi o uzurpaciji državnih nadležnosti. „Iako će to još biti predmet rasprava, sasvim je moguće da u narednom periodu dođe do svojevrsnog paralelizma, pa da i Vlada Federacije BiH preduzme slične mere“, kaže Berko Zečević.

Potencijali namenske industrije BiH

Mogućnosti namenske industrije u BiH su velike, a s dodatnim ulaganjima mogle bi da budu i višestruko uvećane, kaže sagovornik DW. Fabrika „Pretis“ u Vogošći (Kanton Sarajevo) decenijama proizvodi artiljerijsku municiju velikog kalibra, napominje Berko Zečević. Kapaciteti „Pretisa“ su u ovom trenutku usmereni na proizvodnju američke municije kalibra 155 mm M107 (koju koriste mnoge države, uključujući i Ukrajinu kojoj je upravo ta municija najpotrebnija), kao i minobacačku municije od 120 milimetara.

„Municija kalibra 155 mm je standardna zapadna municija, dok je minobacačka municija 120 mm standardna i za Istok i za Zapad“, objašnjava Zečević. Fabrika „Pretis“ sada proizvodi 50.000 do 70.000 komada artiljerijskih projektila godišnje. „Ali, uz bolju organizaciju, veća finansijska ulaganja u opremu od 30 miliona do 50 miliona evra, kao i uključivanje dodatnih kapaciteta koji se već nalaze u BiH, možda bi taj broj mogao da bude i 100.000 komada godišnje“, kaže sagovornik DW.

Namenska industrija ruši rekorde, izvozi se i u susedne zemlje

Evropa danas proizvodi oko 650.000 komada municije velikog kalibra godišnje, a intenzivno se radi na povećanju kapaciteta iznad milion komada municije 155 mm, tvrdi Zečević. Do početka rata devedesetih godina ukupni godišnji proizvodni kapacitet „Pretisa“ u dve smjene bio je 760.000 komada artiljerijske i minobacačke municije. „Realno, ’Pretis’ je proizvodio od 350.000 do 400.000 komada artiljerijske municije godišnje, jer nije bilo ugovora za veću proizvodnju“, kaže Zečević za DW.

Namenska industrija BiH, u međuvremenu, ruši rekorde. Vrednost izvoza u 2023. godini premašila je 241 milion maraka. Najviše oružja i municije BiH je izvezla u Sjedinjene Američke Države, ukupne vrednosti od oko 68,4 miliona maraka. Među značajnijim državama uvoznicama bosanskohercegovačkog oružja i vojne opreme su Bugarska, Irak, Turska, Saudijska Arabija, Malezija, ali i susedi – Srbija, Hrvatska i Crna Gora.

Sledećih dvadeset do trideset godina sigurno će biti u znaku „novih hladnih ratova“, kako u Evropi, tako i u ostalim delovima sveta. „Ne bi trebalo propustiti priliku da se uspostavi ozbiljna kooperacija sa svetskim proizvođačima municije“, kaže Zečević i zaključuje da bi, uz odgovarajući odnos vlasti, pred vojnom industrijom BiH mogao da bude „perspektivan period“.